Delo

ХИМНА СВЕТОГ САВЕ 399 -скирања заиста срнске тенденције иесмине. додаван и стих, у коме се иохваљује цесар који влада. Ако је нравило за све праве општепародне химне, да се, не службеним проиисима, него нриродним усвајањем од саме масе народне огласе за такве, да саме собом извојују општи значај, онда је иесма Ускликнимо с љубављу то нотпуно постигла. Истисла је сама собом друге песме, које су нарочито спремане за светосавске ирославе, и освојила себи срце и душу свију Срба. Остаје само да се песма очпсти и утврди стални текст, како би била сачувана од даљег кварења. Најириродније бн било, да се за то побрине Просветнн Савет у договору са црквеном управом нашом. Имале би се из садашњих многих варпјаната од многпх, често пута досадно утрпаних строфа изабрати онолико најизразитијих, колико ихједна химна сме имати.1 И тако утврђена морала би остати у два текста: у срнском, за певање у школн и друштву, и црквено-словенском, за певање у цркви на дан Св. Саве место причасна и при раздавању нафоре. Те изабране одељке стављене на ноте за све врсте певачких хорова требало би да изда и у великом броју бесплатно растури по свима српским крајевима који од нашпх књижевних фондова. То би била завршна модификација ове миле и смишљене песме. Тиме би се снречило да је у будуће звани н незвани нреиначују и често наружују. Као материјалал за ову радњу послужили би миогобројни штампани текстови песме, као и оно што је данас о постанку њезину нанисано. Тој историји рад сам 1 Госиодин Милојко М. Веселиновић у раду, о коме ће даље бпти речи (Браство друштва Св. Саве, књ. XII и XIII, стр. 117) нредлаже изостављање стиха „цуна јеси кошница, трудољубна Србијо", јер му се чпни незгодна нарочито реч кошница, која се, вели, не чује у југоисточним крајевима, него рач трмка. — Истина је да се у косовско-ресавском п прпзренско-тимочким дпјалектима каже трмка, алп се чује и реч кошнпца н. ир. у Скопској Црној Горп кажу т р м к а, али одмах у Скопској Блатији — кошница. Знам да се у Галичнпку (Дебар) кажу к о ш е р е, у Дојрану (солунски крај) п Ресну (битољски крај) к о ш н п ц а, а н у свој Македонијп чује се та реч било у смпслу, у коме и трмка, било за означење ручне котарице. Међутим, п један п други суд могу да се узму за символ богаства п економске моћп Србије. Та животна чињеница у главноме п данас нашој Отаџбини даје првенство у Српству и потребна средства да буде за њега оно што је увек била. Због тога овај стих са целом својом строфом, као једном од најсмишљеппјпх у светосавској песми, мора остатп на свом месту.