Delo

КАНЦЕЛАРИСКО ВРЕМЕ 43 п затвара врата за собом.) Ух! Стао нисам одјугрос! Табани ми се, чини ми се, упалили... Служитељ IIрВи (подбочио се ирема н>ему.) А зар МИСЛИШ да је мени лако?!... Ја још једини овде издирем, док ви сви трчкарате по чиповннчким кућама... Још од пет сати ја овуда, бане мој, лупам овом својом дрвеном ногом!... Па кад на све то још неко искриви уста и каже ми оно што не треба да се каже једном онакаженом човеку, е онда, — е онда ми дође да скинем овај патрљак и да га њим гађам посред чела! Служитељ други (чеше се по врату.) Мбре, сви се ми мучимо и за муку смо створенн, него да ти ја сад кажем једпу своју муку!... Ограисао сам... Јуче добно господин нека ђавоска јаја из унутрашњости, и синоћ ми рече да их однесем једној госпоји, и ја нх однесем... Види ми се нека фпна и добра госпоја... Кажем: тако и тако, посл’о, с онроштењем, ово господин и ноздравио много... Она прими јаја, све се смешка, даде ми столицу да седнем, па ме после узе тако вешто испппкавати: добива ли господин често такве пошиљке из унутрашњости и шта с њима чини? Ија се још ништа не сећам, и још ме ђаво надари да кажем да је ономад добио нрасе и да га је послао ту и ту. А она се на то ућута, као да се присећала коме је тај поклон учињен. После оде у собу. Нема је, нема, док се опег појави... Ија још очекујем неку час’! Јадна ми та час'! Јер кад она плану, ја се скамених... „Носи то — вели — тамо, кудајетвој господин ономад послао прасе!“ А заиста сам баш ја и однео то несрећно прасе и још уз то неке колаче... (Служнтељ први значајно узмахује главом.) Ја јаја вратим И кажем господину да сам кућу наш’о, али код куће нема никог, пајош — на ђавола! — додам и то, да ми је једно дете казало да је госпоја отпутовала некуд!... Реци по души, шта сам знао друго?! А сад опет не знам шта ће бити од мене! Служитељ нрви (сумњиво вртп главом.) Е, Бога ми, то је дебела ствар!... Међер, још је донекле за мене срећа што немам једне ноге!... А док сам iim’o обе ноге здраве, им’о сам ти ваздан белаја у служби. Једанпут сам, тако, погрешно пред'о једно љубезно писмо, па је после било бруке до гуше, и ја сам ти неки' пет месеци oct’o без службе!... Служитељ други (забринуто:) Јутрос сам ’тео да идем да је молим, да богорадим, али (ставља прст на чело) помислим