Delo

62 Д Е Л 0 Новембра месеца 1857 године потписан је у Бечу правилник о нловидбп, који су израдили делегати прибрежних држава уз припомоћ комесара дунавских кнежевина. Овај је правилник једним делом детаљније разрадио одредбе Париског Мира, држећп се притом строго оних начела на којима почива уговор Париског Мнра. Такве су на пр. одредбе: о укидању такса за нловидбу; о одржавању пловности речног тока; о корекцпји корита; и т. д.. Али се поред ових п оваквих одредаба налазиле и друге, за које се на скоро покренуло питање: да ли су у сагласнбсти са принципом слободне пловидбе, којп је усвојен уговором Париског Мира. У ову групу су долазиле нарочито: 1. Одредба члана 8., по коме је велика и мала каботажа резервисана само за прнбрежне државе; и 2. Одредба члана 9, који у погледу оснивања бродарских агенција и употребе за пловидбу подигнутпх етаблисмана на територији појединих прпбрежних држава ставља прибрежне државе у повољнији положај по остале. Кад је овај правилник иоднет конференцнји сила у Парпзу 1858, онда је, пре но што се прнступило његовој дискусији, покренуто питање: да ли ступање његово у живот зависи од пристанка великих сила, или је он већ самим тим фактом, што је добио пристанак прибрежних држава, постао извршан тако да ова конференција има само да га прнми к знању. Аустрија је заступала ово друго,1 остале силе уговорнице оно прво гледиште.'1 2 Пошто је оно прво гледиште победило, ириступило се дискусији самога акта. Предмет критике биле су нарочито одредбе чл. 8 и 9. Енглески нредставник Лорд Cowley изјавио је на седници од 16 августа: да је резервисање каботаже само за прибрежне државе и њихово повлашћивање у погледу на агенције и унотребу етаблисмана подигнутих у циљу пловидбе на територији прибрежних држава у супротности како са одредбама Париског 1 Тек доцније (1866 године) изјавио је Метерних : да he аустријска влада поклонпти достојну пажњу жељама европских спла, пзраженим на Париској Конференцији 1858 год. 2 Одредба чл. 18 Париског Мира збиљаје могла изазвати сумњу у тумачењу, јер гласи: Les puissances signataires reunies en Conference, informees de ce fait (acte de Navigation) prononceront, apres en avoir pris acte, la dissolution de la C. E...“