Delo

0 МИНИСТАРСКОЈ ОДГОВОРНОСТИ 81 сланика да се министар може заклонити иза ове скупштинске одлуке у случају да се доцније пронађу какве злоунотребе, Тихомпљ Николић, који је као мннпстар војни располагао кредитом, одговорио је да ће увек одговарити Скупштини за њих па ма дело и застарило. Међутим тадашња онозиција у Скупштини, иначе бројно овога пута доста слаба, није желела да се нитање о набавкама за време рата затвори и 21 јула иоднесе један предлог1 (Уроша Кнежевића и још петорице посланика) којим се тражи да Скуиштина донесе решење да се „преглед рачуна о издацима за време рата оставља првој редовној Скупштини, која ће бити надлежпа да употреби сва права прописана чланом 101 и 102 Устава, ако би било до кога одговорности“. Скуиштинска већина је била врло нерасположена према овоме предлогу и обележавала га као средство којим хоће мањина на омета Скупштину у раду. Поводом тога предлога јавила су се три гледишта о застаралости министарских крпвица по Закону о Министарској Одговорности од 1870. По једном мишљењу (Алекса Стевановпћ), застарелост почиње тећи од сазнања дела. По другом мишљењу (Јован Бошковић), евентуалне кривице министара из године 1876 не застаревају ако о њима не однесе одлуку Скупштпна која се састала 1877, јер је та Скупштина сазвана за 1876 па није радила; Скупштина ко.ја ће се сазвати за 1877 а који ће иочети рад 1878, јесте прва Скупштина сазвана по учињеном делу, тако да ће се на Скупштини 1878 моћи покренути одговорност министара за дела учињена за време рата. По трећем гледишту (Урош Кнежевић), застарелост траје од учињеног дела на до нрве Скупштине која се састане. Скупштина је усвојила Бошковићево мишљење, а одбацила Кнежевићев предлог којисе у осталом заснива на тачнијем гледишту. По закону, министарске кривпце застаревају ако за њпх прва Скупштина сазвана по учињењу дела минпстара не оптужи. Законодавац том приликом нпје имао у виду да ће се једна Скупштина сазвати пре једне министарске крпвице, а састати се иосле ње. Закоподавац је хтео само то да се да могућност једино Скупштини која непосредно после дела дође да оптужи министра за дело којеје извршио пре њеног састајања. Према томе без обзира на назив који Скупштина добија по годинп за коју је сазвана, о застарелостп права оптужбе треба закључивати 1 Стенографске белешке Народне Скупштпне држане 1877 стр. 202. Дело, књ. 57. 6