Delo

Д Е Л 0 36 Цпјановодоничнакисвлина налази се у горком бадему, кошчицама од шљива, трешања, кајспја и т. д. Ствара се и у органнзму некпх животмња. При сагоревању ц е л у л о и д а ствара се такође цијановодоннчна киселина. — У Лајицигу прилпком једног ножара 1900. г. сагорела је иовећа колнчпна целулоида, и том прилпком неколко људп умрло је од тровања цпјановодопнчном киселином. (Показује фероцијанкалијум једно врло лено крнсталиеаио жуто једшиење. Напомнње да је то главнп материјал за добнјање цијановодоничне кнселпне. цпјанкалпјума н осталих цпјанскпх једпњења. Опиеује како се то лепо крнеталпеано жуто једињење производи топљењем рогова, кожа, у ошнте органскнх азотн нх матерпја са поташом п гвожђем. Узи.ма дестилат који је за време предавања добивен, и у коме се налазила цијановодопична киселина, п показује како се, талолсењем берлинског плаветпила, цијановодонична киселпна доказује). Неиспарљнве органске отрове издвајамо номоћу разннх нспарљивих растворних средстава. (Показује Сокслетов екстракциони апарат п објашњава како се у том апарату могу лако да издвоје огрови из чврстпх тела. За тим показује један суд налпк на левак, у коме се може пз нојединих раствора помоћу разних испарљивих растворнпх средстава која се са растворо.м не мешају, одвојити какав отров. Тај левак има славину и удешен је за мућкање тако да се пос.ле може лако одвојити течност у коју је прешао огров, од течностп у којој се upe тога отров налазио. Показује како јеутом левку ире мућкања доњи део течности биб обојен а горњи безбојан, и како је после мућкања било обратно, т. ј. отров који је био растворен у доњој течности, прешао је у горњу течност. Напослетку показује како се кроз славпну те две течности могу лако одвојити). Овпм огледима показали смо, како се у извесним приликама могу врло лако и поуздано и из чврстих и из течних тела, да издвоје хемијски отрови. Како би то славно било, кад би могли да издвојимо и другу врсту отрова, који се тако не виде, а наносе друштву неразмерно веће штете но најжешћи хемијски отрови. Мислим на душевне отрове: незнање, мржња, иакост, подлост, завист, злоба, коцкарство, уображеност, грамжљивост, мекушство, неумереност и т. д. Како_би то славно било кад би некако могли и те отрове да стрпамо овако у флаше, као ове хемијске отрове, и да их тако склонимо, да им нико прићи неможе. Како би то славно било кад би могли од тих отрова онаколако и поуздано да ослободимо душу човечију, као што видесмо да се из отровних тела могу издвојити хемијски отрови. —