Delo

УТИЦАЈ ГЕОГРАфСКИX ИРИЛИКА У ЗАПАДНОЈ МАКЕДОНИЈИ 39 падно од пелагонијске је иреспанска котлина или Пресиа, са два језера, Преспанскпм и Малим, и са главпим местима Ресном и Наколцем; с њом је у вези котлина око горњег Девола са главним местом Билиштем. Behn део Охрндске Котлине заузима језеро, на чијим су обалама вароши и варошице: Охрид, Струга, Поградец и Старова; с овом котлином је на Северу везана мала, али жупна, плодна и густо насељеиа котлина Дебрца, око горњег тока реке Сатеске, у којој се разлива локалпи центар Здеглаве. На Југу од Охридске је Корчанска Котлина са вароши Корчом. У вези су са занадно-македонскпм котлинама Дебар и Река на Северу или котлине око Радике и њених притока Големе и Мале Реке, затим Костурска Котлина на Југу. Висине дна западно-македонских котлина крећу се пзмеђу сариђолске као најниже, с најнижом тачком пли пивоом Островскога Језера од 530, па до нивоа Преспанског Језера од 860 ш, које лежи у највишој котлини. Сарнђолска и Пелагонијска Котлина припада слнву Вардара или Егејског Мора, али су од њега чврсто ограђене Караташем, Ничом и Мориховским Планинама, а остале котлине занадне Македоније отичу Дримом и Деволом и прнпадају сливу Јадранскога и Јонскога Мора, али су на Западу заграђене Јабланнцом, Мокром и Мускопољском Планином. Из ових котлина води на Исток само уска долина Дрне, која скочивирском клнсуром излази из Пелагонијске Котлине у тешко иролазну нланинску област Морихово, кроз коју нема правога пута; главне комуникације из западне Македоније у Повардарје воде нреко високих преседлина: мухаремске пли владовско воденске, Плетвара и Присата, дакле кроз нарчад преграбенских долина. На Запад се из ових котлина излази клисурама Дрима и Девола, затим гшанинским путем, којп води у долину Шкумбије. Тешки су и унутрашњи прелазн или везе између појединих западно-македонскнх котлнна. Оне нису везане речним долинама, као остале македонске котлине, већ високим преседлинама или умртвљеним парчадима преграбенских долина. Такве су преседлине: Превтис између Корчанске и Пресианске, буковска преседлина између Охридске и Преснанске, Ђават између Преспанске и Пелагонијске и писодерска нреседлина између Пелагонијске и Билнштанске Котлине. Западна Македонија је дакле као целина од суседних областн знатно изолована, осим тога су и ноједине котлине поглавито на се унућене и слабих веза са суседним котлннама. Највпше