Delo

НОШТАНСКЕ ШТЕДИОНПЦЕ 439 Турска (1905.) и Босна н Херцеговина (наредба од 12. августа 1910.). Поштанске штедионице постоје такође н у многим земљама ван Евроце. Тако у Јапану (1875.), у готово свима енглеским колонијама, у Египту (1901.) у неким француским колонијама и т. д. II Организација и Фу^ције. Поштанске штедпопице могле би се дефинисати као установе, које примају мале улоге на штедњу, стоје нод државном гаранцијом и служе се поштанским станицама ради иријема и исплате улога. По своме циљу, опе се не разликују од обичних штедионица. И једне и друге имају задатак, да прикупљају уштеђевине мање имућних друштвених редова и на тај пачин, да јачају њихову економску самосталност и да номажу развитак штедње код једпог народа. По правилу, све су поште, како варошке, тако и сеоске, овлашћене, да примају улоге на штедњу. Ипак обично се у први мах не стављају све иоште у штедионпчку службу. У неким земљама пошганске штедионице су уведене прво у оним местима, где уопште није било обичних штедионица или где се бар осећала оскудица у њима. У другим земљама оне су прво увођене у варошима, па тек онда у осталим местпма. Ииак се свуда тежи томе, да број поштанских штедионица буде толики, колики и број самих пошта. Над свима овпм штедионпцама стоји једна Централна, Главна Поштанска Штедионпца. Сходно своме циљу, поштанске штедионице примају и најмање улоге на штедњу. Као минимум у законимаје обично означена једипица новчаног система дотичне државе. У Енглеској је минимум 1 шилинг, у Француској 1 франк, у Италији 1 лира и т. д. (в. Таблицу II.). Да би се међутим омогућиле уштеђевине и спод овог минимума, уведену су т. зв. уложне карте, па које улагачи могу да лепе обичне поштапске марке. Чим су марке на карги достигле законом предвиђени минимум, карта се може предати пошти као улог.