Delo

ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ 441 IIIто се тиче саме технике, rio којој се врше уплате, могу се, у главном, разликовати два система. Један је старији, енглески, а други је новији, белгијски.1 У Енглеској сваки улог уписује поштанскн чиновник у уложну књижицу улагачеву и у свој дневник. Овај дневник чиновник шаље сваког дана Централи у Лондон, одакле улагач добпје признаницу, на основу које он тек стиче права према штедионици. Сам уиис у књижицу није довољан, Слнчне одредбе постоје у Аустрији, Угарској, Холандији, Италији и т. д. У Белгији пак чиновник забележи цифру улога са стране листа од уложне књижице, а на самом листу од књижице излепи нарочите марке у висини улога. Марке поништава својим потписом и поштанским жигом. Сем тога заведе уплату и у свој дневник п тиме је ироцедура завршена. Као што се види, овај је систем простији и он влада, сем Белгије, у Русији, Шведској, Бугарској и Француској. Каматна стопа на улоге код ноштанских штедиопица у свима земљама релативно је врло ниска. Разлог овоме лежи yr тежњи, да поштанске штедионице не штете обичне штедионице. Због тога је код поштанских штедионица каматна стопа по правилу увек мања него код обичних. Она је највећа код поштанских штедионица у Јанану = 5,4%, а најмања у Холандској Индији — 2,4%. (Како је у другим земљама види се из таблице II.). Канитал поштанских штедионпца нласира се у свима земљама поглавито у државне папире. Тај начин пласмана предвнђен је нарочито у Енглеској и Француској. У другим земљама нредвпђају се још и друге хартије од вредности, ко.је доносе стални интерес (зајмови округа, општина и т. д.), затим и менице, страни државни папири за рачун улагача. У неким државама нредвиђено је да, чим улози достигну нрописани максимум, вишак се има употребити на куиовину папира, који се носле или задржавају у депоу или се одмах шаљу улагачу. На тај начпн, с једне стране, омогућавају се уштеде п преко утврђеног максимума, а с друге стране, штедионице преносе један део ризика, којн је везан са колебањима у курсу дотичних папира, са себе на улагаче. Улажући свој каиитал у државпе иаиире, поштанске ште1 Fritz Heber, Die Postparkassen als Volks-und Staatsbanken. 1908. Стр. 106.