Delo

446 Д Е Л О 7. Маљен ; 8. Кољешница, Цренуљннк, Дајићска пл. и остале мање моравнчке шуме; 9. Чемерно, и 10. Стара Плаппна, са још некнм незнатнијим. Али и ua овим планинама један знатан део четинастих шума је у рукама прпватних лица и иојединих села и општнна п неке од њнх припадају или целе овима (Кољешннца) илн већим делом (Голија, Златиборске шуме и др.), тако да је Ееличина државних четинастпх шума, према осталима, у Србији и сувпше незнатна. Тако се цени да величпне свих четинастих државних шума нзноси око 75.000 хектара од 500.000 хектара или само 15% свих шума. Овака незнатна заступљеност ове најпотребннје врсте дрвећа треба да баци у бригу све економисте и људе који воде економну полнтпку у нас, а највећма Шумарско Одељење министарства нар. привреде, које би због тога требало да сбче у њима нзводи у истини по принципу трајног шумског газдин€тва т. ј. да перманентно годишње излаже сечи само онолику количину четинарских дрвета, колико би се трајно, из године у годину, могла сећи. Међутим оно је место тога, иоред концесија које постоје за сечу релативно велике количине четинастих дрвета на Тари и њеним огранцима и на Копаонику, у прошлој години већ продало, а у овој годипи намерава продати знатне количине четинастихдрвета и то: 1. На Црном Врху (срез Моравички) у износу од 4.000 четинастих дрвета; 2. На Гочу у износу од преко 10.000 таквих дрвета; 3. У Моравичким шумама 4000 таквих дрвета; 4. На Муртеници близу 27.000 таквих дрвета; Томе ваља додати, да је у претпрошлој години продата знатна количина четинастих дрвета на Старој Планини, а да се сваке године у осталим незнатнијим шумама многим лицима уступе за сечу изваљена и престарела четинаста дрвета у мањим количинама (у вредности до 2000 дин. по чл. 52. зак. о шумама), — па ће се пак онда добити права слике релативно огромне сече четинастих дрвета код нас. Овој и оволикој сечи четинастих дрвета у нашим државним шумама мора се стати на пут, ако се мисли, да те чети-