Delo

470 д Е Л 0 у Јевропн како се проучава народнп језик н како се књнжевници труде да своја дела ппшу чнстим народнпм говором. ,Оп је волео прост народ, сељане, н он је желео да га поучи и нросветн. „Ја сам дуго време — пише он — са сељани живео; а н моји прародитељн са стране оца н матере сељапн су били, зато су ми овп рођени, мплп н драги, и желим њима, колико могу, полезним 6итп.“ Он је толико уверен у оправданост својих иогледа да не може пикако да разуме друкче мишљење. „Сада како бн могао ко утверждавати — инта он — да један тако многочнслени народ ue ваља његовим природнпм дијалектом обучавати п нросвешгаватп?“ За њега књиге које нису пнсане народннм језиком, немају особите вредности. „Наш прензрјадпп Терлајпч — вели Доситеј — он нрекрасно и преслатко славјански нише: он је у томе стилу наша пчела и наш Ксенофонт. Али нека ми његова мила љубов опростн: то нпје за Србље сељане, за које смо ми дужнп много старати се и трудити, — зашто је у сваком народу сељака највише и преко на]више.“ Ову своју значајну мисао он је иочео и да остварује и штампа прво своје књижевно дело „Живот и прнкљученија“ (1783) па простом народном језику. Од те мисли он није никако одступао, већ је ту мисао и после, у другим својим делима, често понављао, бранио од приговора и доказивао новим разлозима. Тиме је Досптеј учинио две значајне ствари: прво, увео је у књижевност народни језик н дао могућности да се њоме корнсти најшира народна маса; друго, указао је непресушни извор из кога ће писци црнсти грађу за своја књижевна дела. Он је био сталан у своме уверењу да књиге треба иисати за народ и о народу, јер је образованом човеку најсветија дужност да народу оплемени душу и просвети ум. Народ ће радо прихватити само ону књижевност која му даје могућностн да се поучи у животу. То ће бити права народна књижевност, и она само као таква има смисла да постоји. Тпме је Доситеј утврдио програм свога књижевнога рада, и тиме је ударио темељ новој, модерној, српској књижевности. Он је на тај начин створио погодно земљиште, на коме ће доцније Вук успешно ратити. Може се, дакле, с доста права рећи да Вук за свој успех има у многоме да захвали Доситеју. Доситеј је пропутовао велики део српских земаља. Сем