Delo

44 Д Е Л 0 чалбу uo становницн повардарске и источне Македоније. Стално настањени Аромунп нду сви: ја нпсам наишао ни једног старпјег Аромуна, који ннје био у иечалбп. Скоро у истој мерн нду у печалбу Словенн п Арбанасп из Дебра, Реке и охридске областп, нарочпто нз Дримкола. Баве се о најразноврснијим занатпма које ћемо доцније поменутн, доносе или шнлјУ знатне суме новаца н нема сумње да се од нечалбе издржава великн део становннштва. Тпм путовањима и дужим бављењем у културнијпм областима, ово становннштво постаје просвећеније и културније, нарочнто се то oceha на оннма, који су бплн у Северној Амерпцн. Извесан утицај географскпх прилика може се из тога известп, што више пде у нечалбу стаповништво нланинских села uo пз равннце; пајмање се нечалби одају сељаци битољскога поља и Сариђола, ма да и онп иду у последње време у Америку. Печалбара је у последњим годинама све више, и то увећање је несумњиво нроузроковано немирима и већом несигурношћу, који су овде настали од 1900 г. Али као да у печалбарењу има н етннчкога, јер највећу склоност за њим имају Аромуни. Последњем проматрању се може још п ово додати. У овој области мешовитога становништва јасно се види како поједини народи на разне начпне реагирају на географске прилике, бирајућн од начина нродукције и зараде, који им стоје на расиоложењу, поглавито извесне, за које имају нарочиту нредилекцпју. Нема на пр. ниједног Аромуна земљорадника, већ су искључно сточари и печалбари. Арбанаси су поглавито сточари, док су Словени главни земљорадници; још детаљније разлике вндеће се пз идућег одељка о етнографском саставу. Словенско становништво западне Македоније психички се разликује од истог становништа у македонском Повардарју и од Словена солунске околине. Неокретно, тромо и без духовне живахности је словенско становништво битољскога поља; много је духовно живахније планинско становништво исте котлине. Изгледа да нарочиту психичку оазу чини словенско становништво Охрида и најближих села. Ови због благе климе проводе живот поглавито на пољу. Хране се највише поврћем и рибом. Позната је духовна живахност, често духовитост Охриђана, затим њихов ипак богатији унутрашњи живот. Обичне занатске израђевине, које се пзводе у свима македонским ва-