Delo

0 СРПСКОМ ПМЕНУ 415 што каже Н. Нодило, професор у загреб. универзптету, (Rad. LXV, 117): ,,U Dubrovniku, ako i ne od prvoga početka, a to od pamtivijeka, govorilo se srpski; govoriio, kako od pučana, tako od vlastele, kako kod kuće, tako i u javnome životu. Jest istina, da su se zapisnici raznih vijeća vodili latinski; a prilika je takogje, da pod knezovima mletačkim, njih radi, na vijećima se ponešto raspravljalo i mletačkim kojekakvim govorom. Nego u općini od Mletaka oproštenoj, srpski je raspravni jezik“. 1434, год. потврђује Јурај Војисаљић, Хрвојев синовац и војвода Доњијех Крајева, војводи Павлу и кнезу Николи и кнезу Влатку Јурјевпћима и кнезу Вуку Вукићевићу њихову стару нмовину и још им додаје нека мјеста. Тајењихова стара имовпна Вратар, Hoeu и Крушевац. Он их потврђује: „н всемв, а чемв застасмо, н дрвжанмо или Срвблит или Влахи“Ј Видимо да Јурај становнике „градова" Вратара, Новога и Крушевца дијели у Србље и у Влахе. (0 Власима види у IV. глави и у рјечнпку Т>. Даничића: влахв). „Градови“ Вратар, Нови и Крушевац стоје и данас на десној обали доње Неретве т. ј. у старој области Неретви. Ово је писмо писано икавачки. Јурај је Војисаљић бпо католичке вјере. 1436. год. На Клису (више Спљета). Кнез X. Фрапкапан бан „Далмацие и Хрватв“ даје и потврђује „Власима“ око ријеке Цетине законе, које су имали и за пређашњега господара бана Иваниша Ивановића. У тијем законима стоји н. п. да над њима не буде војвода ниједан „ХрватинБ“ (Хрват), да им суд буде под Сињем. „И да не море отдати Влах на Влаха сто либар, ки сам нема сто либар... и Срблин да не море отдати на Влаха, пп Влахв на Срблина“.1 2 Овдје се не може мислитн на странце, јер би се онда морало говорити н. п. о Талијанима. Према томе су „Власима“, који живе око горње Цетине (суд им је под Сињем), но свој прилици с једне стране сусједи Хрвати а с друге Срби. 1447. год. помиње се: „*ВГ срвпсцехв кмети“ и „срвпски“ пристав из Херцеговине.3 1 Фр. Миклошић, Mon. Serb. (1858) стр. 378. 2 В. Јагпћ, Archiv fiir slav. Phil. XIV (1892) 157. P. Лопашић, Urbaria (Mon. hist.-iur. Slav. mer. V, 1894) стр. 8. Ђ. Шурмин, Hrv. spomen. (= Mon. hist.iur. Slav. mer. VI, 1898) стр. 434. 3 У K. Јиречка, Спомен. cpu. (Споменик срп. кр. акад. XI, 1892) стр. 85.