Delo

Д Е Л О 4 22 моле да пм се даде аа владику Д. Новаковић, који „наш српски језики разумпје.1 1758. год. иише далматпнскн „ировидур“ Фр. Гримани извјештај о иравославној црквп у Далмацпји п сномиње впше пута „Србе грчкога закона“ (Greci-Serviani) у Далмацији.2 1759. год. моле нравославнп Србп пз Далмације овако: „Мн, сливено-српки народ грчкога закона источпе цркве, који се налазпмо нод влашћу Ваше прејасне Реиублике у предјелпма: Ерцегновога п Рпсна, Неретве, Пмоцкога, Спљета, Сиња, Книна, Шпбенпка и Задра и у свој провинцији далматинској, која је под управом Његове Преузвишепости господина генералног проведнтора Далмације и Албаније, — сви скупа једнодушно и заједпички, колико свјетовњаци сваке доби, толико и свештеници, подносимо ову нашу... прошњу...“ За тијем више пута спомињу „наш славено српски н.арод“ и „наш славено-српски језик“. Спомпњу како је вјеран „наш славено-српски народ“ хришћанској влади, како су многи „Славеносрби из многих ировинција, а највише пз Босне и Херцеговине и из свега Илирика“ прешли под млетачку власт, кажу да се може наћн владика између њпх „од нашег славено-српског језикаи и т. д.3 1760. год. у извјештају задарске католичке архибискуније о православној цркви у Далмацији стоји, да у Задру и у Шпбенику пма само неколико грчкијех породица, а „остали су Власи или Словинци а зову пх и Србима...“ („II rimanente sono Morlacchi o Schiavoni, detti anco Serviani"), за тијем ce спомиње „илирски, влашки, словински или српски народ“ (nazione illirica, morlacca, schiavona, o sia serviana) у Далмацији.4 Око 1770. год. У иисму једнога доминиковца спомињу се „наши Срби“ (nostri Serviani т. ј. млетачки).5 1775. год. штамиана је Фарлатова књнга, у којој говори „0 Србима или Власима грчкога закона, којих је нуна Дал1 Н. Милаш, Списи, I, 362—3. — Магаз. србско-далмат. XXIII (1864) стр. 154—5. — Le Bret, Magazin zura Gebrauch der Staaten-und Kirchen-Geschichte, I. 250—52 (код H. Милаша). 2 H. Мнлаш. Списи, I. 367. 3 Н. Мплаш, Списи, I, 368—73. — Србско - далмат. магаз. XVI (1851), стр. 59—65. — Le Bret, Magazin zum Gebrauch der Staaten-und Kirchen-Geschichte, I, 221—228 (код H. Милаша). 4 H. Мплаш, Списп, I, 399. Исп. и 401, 422. 5 Н. Милаш, Списи, I. 455—6.