Delo

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШТАМПАРИЈА 441 рија и пише Вуку: „Постарајте се сви и са свима силама да добијете типографију. Незаборављена he вам имена остати у историји изображенаја Србаља (Kulturgeschichte des Serbien). S. S. очајава o помлченију ваше типографије".1 Писмом одЗОјануара 1817 године јавља Вук Мушицкоме „весели глас“ да по уверењу Г. Копитара и Давидовпћа „у почетку идућег месеца априла почеће се печатити српски Р ечн II к у ти п о г р а ф и ј и Д и м и тр н ј а Д а в и д о в и ћ а..Уз то га је, вели, поздравио Давидовић да пошаље један аков добре шљивовице да подмаже којегде.2 Но и поред све љихове добре воље и жртава, на Мушицково питање: „доби ли типографију Давидовић“,3 Вук је морао 2 октобра 1816 да одговори: „Давидовић још није постао типограф“.4 Још пуне две године, од веселог гласа, морали су они давати „шпендажу“ и непрестано „подмазивати“ док је Давидовић фебруара 1819 г. добио условно право да отвори штампарпју. ДЗво је што сам желео и тражио да добијем и добио сам, с превеликом радошћу саопштавао је он својим читаоцима, хвала Богу и милости судова нашнх“.6 Сви су се радовали томе успеху; Мушпцки, иак, кад је чуо од Вука да је Копитар „код Штрауса српска писмена паручио, у мало те није почео играти“,6 ваљада се највише обрадовао. Он је ту „иобједу" поздравио и стиховима. „Твоја побједа та постаде опшча нам“, клицао је он у њима. Заиста се то и сматрало као општа народна победа. Али је она осем времена и труда стала још и доста новаца. Међутим расположење читалачке публике било је рђаво. Мушицкп пише Вуку да му Хаџи-Константин јавља: „да по свем његовом труду за претплатнике на лексикон ништа није успјело. Људи, вели, задивљали, нико неће ни да чује. Зло! Али шта ћемо!“7 Новине Србске нису боље пролазиле. Њена редакцпја се жали да им број претплатника, уместо да расте, опада. Метернихов систем полиције и цензуре угушио је био све интересовање света и бацио Clbiđ. књ. II. стр. 131. 2 Вукова преписка, књ. II. стр. 136 и 137. 3 Ibid. књ. II. стр. 193. 4 Ibid. књ. II. стр. 195. 5 Новине Српске. Год. 1819, број 19. 6 Вркова преписка, књ. I. стр. 142. 7 Вукова преписка књ. II стр. 143.