Delo

П0СЈ1Е ОПРОШТАЈА 447 таонице; цело њено лице, које су сада разапињали грчеви, изражавало је велику зебњу, а витко јој тело, у пространој белој хаљини, као да се беше укочило од очекивања. Она је горко патила, свирепо патила, када је видела да јој нема мужа, за којим је жудела, којега је жељно очекивала ; иатила је од те гробне тишине у кући, којајој се чињаше пуста, усамљена, а највише и најсвирепије је патила што се разочарала. И то мучно очекивање, које је дражило све њене притуљене нагоне, сва њена пригушена осећања, постаде јој несносно, и она хтеде да судбину те бескрајне ноћи потчини својој заповедничкој вољп. — Идем да га потражим — прогунђала је самој себи. И одлучно прође кроз будоар, приђе к вратима његове књижнице, у којој беше, како је мислила, њен муж и хтеде да закуца, да их наједаннут отвори. Али рука је не послуша; као муња сину јој у глави једна мисао, од које је обузе језа и силан страх. — Када би помислио... када би помислио... мрмљала је као у бунилу. И тихо, што је тише могла, веома опрезно, да не би изазвала ма и најмањи шум, задржавајући дисање, врати се сва дрхтећи, напрежући се да савлада дрхтавицу, уједајући усне да би угушила силну зебњу, врати се у своју собу, баци се на постељу, тури главу у узглавља и затвори њима уста, да је нико не би чуо како јеца од страха, ужаса и гнушања. Сав њен женски стид одједанпут је букнуо и добацивао јој оштру и сурову истину: да је она још лепа и млада жена, да је човек, кога је мало час тражила, још млад, да је тај човек њен муж, да је неко доба ноћи, да се она обукла и дотерала као за љубавни састанак и да је она, жена — пошто он није дошао к њој ишла к њему, на ноге, долазила на његова врата, да, како се чинило, просјачи и тражи не састанак, који би био испуњен болом, сузама, кајањем, састанак двеју дубоко рањених душа, које желе да извидају своје ране, пего љубавни састанак. — Не, не, не — говорила је јецајући у узглављима, бунећи се против те неправедне оптужбе своје савести. Неправедне зацело! Осећала је да је потпуно чиста од тога греха, тога ниског и гнусног греха, који срамоти и унижава жену толико да сама себе презре; Марија је имала, као што је говорила, само једну љубап и само једног драгана, Марка Фиоре; у тој потпуној и снажној страсти живела је она три 29-