Delo

ЈУТРА II ВЕЧЕРА 405 ■ово, онла ограничите вашу мржњу само на продавце језика, на поштоваоце свачијег убеђења, па лицемере. 10. Проповед о Кра^евиЦу Гаутами Ходећи једног жарког дана, мали мрави, свратих у хлад једне старе палме, да се расхладим и одахпем. Кад сам се довољно и расхладио и одахнуо, устадох и појмих да пођем даље. Но у том тренутку ослови ме палма: Зар ниједне мисли, неблагодарни, нећеш мени поклонити за хлад који сам ти дала? Не тршш ли ја доста неблагодарности од мајмуна и змија, да треба још и од вас људи да трпим? Или мислиш ти, да ти ја ништа друго не могу дати оснм хлада? — А шта би ми ти још могла дати осим хлада, па коме сам ти ја у осталом од срца благодаран, добра палмо? — рекох ја. — Могла би ти дати, на пр., једну истиниту бајку о краљевом сину, који је пошао да тражи истину, и овде иодамном је нашао. — Та за Бога? Тада кажи ми брже ту бајку, добра палмо, кажи. Ево поклонићу ти неједну но све мисли своје, само ми кажн ту бајку. — Бајку о краљевом сину, који је тражио истину, само ја једна знам између свих оних, који се праве да је знају. Ти је можеш чути и од сваког лотоса, но не тако праизворну и достоверну. Лотоси су горди, што је душа краљевог сина некад у њима тобож жпвела, и од те гордости они не могу довољно да се нредаду безпристрасном чувању и предавању истине. — Нећу лотосе нп питати, ако ми ти кажеш, добра палмо. Но кажи! — Млад као роса и леп као сунце при јутарњој роси, стао је једнога подне краљев син у мој |хлад и махнуо руком по челу, на коме није било зноја. На његовом челу није било зноја од жаркога подне, но било је таме од тешких мисли; и млади краљев син је махнуо руком, да скине таму и растера тешке мисли своје. Два дана и две ноћи стајао је он пода мном и с времена на време махао руком по челу. Дању је ћутао н гледао у себе, ноћу је ћутао и гледао у звезде. Трећега иодне он •овако проговори: — Како да се избавим из чаробног круга својих мисли?