Delo

ГРОф ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 37 противу предлога Мадарашевог о општем праву гласа. Андраши је, као и Кошут, хтео маџарску државу са превлашћу маџарског племена — а ту дакле нема места онште право гласа! У скоро је букнула и револудија бечка. Маџарска доби засебно министарство, — постаде готово самостална држава, јер је нови положај личио више на персоналну унију. У новоме стању гроф Андраши би наименован за великог жупана свога, земплинског, комитата. Али су настајали тешки дани. Двор се кајао што је, у данима слабости, дао Маџарима онолико нревласти, иа је гледао да им је згодном приликом отме. После победа Радецкових над Талијанима и победа српских над Маџарпма, Двор се реши да нрекине с Маџарима, позпвајући се на Прагматичку Санкцију, основни државни уговор између Маџарске и Аустрије, (1713 г.) као да јој нови закони о засебном министарству и т. д. не одговарају, противе јој се. У новој ситуацији гроф Андраши остаде веран Кошуту. Када је требало оружјем одбити најезду аустријску, гроф Андраши се борио у редовима својих сународника као хонведски мајор. Кошутова влада све велике жупане постави за хонведске мајоре. II као такав Андраши је учествовао у битци код Isaszeg-a и при заузећу Будима од аустријског генерала Хенција. Друге године револуције, 1849, Кошут је, као што је нознато читаоцима, збацио династију хабзбуршку. Сада је новој, самосталној, Маџарској требало тражити на све стране симпатије и стварне помоћи. И Кошут је веома полагао на нријатељство Турске. Од ње се, шта више, он надао некој стварној помоћи. У априлу месецу 1849 г. Кошут посла као посланнка маџарске владе барона Сплењија, да са енглеским послаником, Канингом, ради на споразуму с Турском. Одмах затим наименова Андрашија за посланика у Цариграду. За што је Кошут сменио енергичног и живог Сплењија — не зна се. Новн посланик, Андраши, оде најпре у Дебрецин, седиште маџарске владе, да од губернатора, Кошута, прими инструкције и почетком јуна крену се на своју дужност. Преко Панчева дошао је у Београд, где је имао нарочиту мисију. Још у јулу месецу 1848 г. био је одређен пуковник гроф Федор Карачај да иде у Београд и ступи у везе са српском владом. Непознато је, да ли ја Карачај ишао у Београд. Тек када је Андраши дошао у Београд, затекао је многе Пољаке, који су се издавали, да су