Delo

0 СРПСКОМ ИМЕНУ ПО ЗАПАДНИЈЕМ КРАЈЕВИМА НАШЕГА НАРОДА — НАСТАВАК IV. ГЛАВА Босна. 822. год. дочу посавски владалац ЈБудевит, да иротив њега иде франачка (фрушка) војска из Италије те иобјеже из града Сиска „к Србима, за који народ кажу, да живи у великом дијелу Далмације".1 Овдје се мисли на римску Далмацију, која је ишла на сјевер до Посавља а на исток преко ријеке Дрине. Фр. Рачки мисли (Rad LVI, 1881, стр. 109) — а то је и природно — да је Људевит иобјегао к Србима у Босну. Ова је биљешка фрушкога љетопнсца Ајнхарда за год. 822. (и 823.) знаменита за то, што се у њој први пут спомињу Срби у (римској) Далмацији т. ј. у данашњој Босни, Херцеговини, Далмацији итд. Око 950. год. каже Константин Порфирогенит, да су се у Србији, која је у његово вријеме граничила с Хрватском код ријеке Цетине и код Хлијевна, населили Срби, дакле и у доцнијој Босни. Види у II. глави 950. год. и у Фр. Рачкога, Rad LVI, 71, и у IV. глави 1180. год. Око 1180. год. спомиње грчки писац Кинам „ријеку која се зове Дрина и која... Босну раставља од остале српске земље“ (*лота,иоу Aovvdv ovo/ua, бд... Boo frvav тђд d/Јлјд 2eg(iixrjg diaioelu)T те каже да је Босна самостална држава.1 2 1188. год. потврди римски пана стара права дубровачке цркве. У писму се спомиње и „српска држава т. ј. Босна“ 1 Фр. Рачки, Documenta (Mon. spect. hist. Slav. mer. VII, 1877) стр. 327, 328 („Liudewitus, Siscia civitate relicta, ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partera obtinere dicitur, fugiendo se contulit"). 2 Cinnamus, стр. 104. бонскога издања.