Delo

О СРПСКОМ ПМЕНУ 42 б 1333. год. даде босански бан Стјепан Котромановић (1322 —1353) Дубровнику Рат, Стон и Превлаку п острва око Рата. Тога ради иаииса четирп иовеље под Сребрником н то двије латински а двије српски („двио латинсцп а двп срвпсцие*).1 Овдје је латински = на латинском језику, јер је то био (порел талијанскога) службени језик у Дубровнику у 14. вијеку, ирема томе је сриски = на српском језику. Дјетпња бп погрешка била, кад би ко рекао да је овдје латински = латинскијем словима, а српски = српскијем (ћириловскијем) словима. Та у сриском се језику 14. вијека нпјесу нн употребљавала никаква друга слова осим ћприловскијех. Испореди и латински пријевод: ,,Et de predictis omnibus facta et scripta sunt quatuor privilegia simile unum alteri, duo scripta in grammatica latina et alia in sclavonico.. .“1 2 134(>, год. поставља рпмски папа думањскога владику Ивана и препоручује га спљетском архибискупу п бану Стјепану, српском (босанском) владаоцу“ [„Stephano Bano principi Rasciensi (Bosnensi)“].3 14. вијек. Горпчки архиђакон Иван каже у 14. внјеку, да је један хрватски краљ у 11. вијеку „опустошио српска брда све до Дрине“ („montes... Servios ad Drinum usque vastavit“).4 5143S. год. иише Сребрнпчанин „Нирко“ Бољесаљић кнезу и судијама дубровачкијем тужећи се, што су дошла два Дубровчанниа с грађаппма (п прпстпвима) сребрпнчкпјсм у иодпе у његову4кућу и свезали га и одвели у окове. У ннс.му каже „Пирко“: ,,Га>с11оД(1), ћа Пирк(1> гооворахБ: кшго пмате са мншме иравду али кривину, да ме вежете, С е р б л и, безак©но ?“б Видимо, да овај „Пирко“ Бољесаљпћ своје Сребрничане заједно с она два Дубровчаппна зове „Србљима.“ 1450. год. пише римски папа дубровачком калуђеру Иваиу о католичкој цркви у Босни и каже, да је у ппсму тога калуђера стајало, да „у покрајинп Босни т. ј. Србији“ („in provincia Bosnae sive Serviae") има мало људи, којп тамошње становнике уче вјери.6 1 Фр. Миклошић, Моп. Serb. (1858) стр. 107. 2 Mon. spect. hist Slav. raer. 29 (1897) стр. 377. 3 A. Theiner, Vet. mon. hist. Hung. sacr. ill. I (1859) сгр. 832. 4 Fr. Rački, Documenta (= Mon. Slav. mer. VII, 1877) стр. 472. 5 У K. Јиречка, Спомен. cpu. [Споменик срп. кр. акад. XI, 1892) стр. 80 6 D. Farlati и Ј. Coletti, Ecclesiae Ragus. Historia (1800) стр. 108a