Delo

ИСТОРИЈА СРИСЕШХ ШТАМПАРИЈА 443 је наредио: „све рачуне и тевтере приберите и с њиме, Загорицом, заједно у Крагујевац пошаљнте да овди дојакошњу економију вашу видимо и закасњене рачуне те један пут окончамо".1 Да ли су рачуни били свн у реду или је Јакшић био у милости код Милоша, што је према тону аката врло вероватно, не зна се, тек он је још дуго остао као инспектор са систематском нлатом од 5000 гроша годишње. Поред тога и за дуговремену службу имао је такође 5000 гроша годишње. Тек 25 маја 1842 стављен је у иензију, а за привременог инспектора иостављен Димитрије П. Тпрол, који је још 1827 нисао Вуку да би, кад се у Србији установи тинографија, желео у њој наћи себи посла.1 2 т т u • В. Ле 800v Још за време Јакшића (8 Јуна 1841 године >-g—ДГДЈ"/ добила је штамнарија пропис за чиновнике тинографије књажевства срнског. Овај је, са осталим наредбама, трајао све до 8 фебр. 1862 год. када је под В Л° 178 С 102 Књаз Михајло са Државним Саветом издао закон „0 уетројству Правитељствене Књигопечатње“. У том „Устројству“ у члану 1. вели се: „Ради иечатања свега онога што је правитељству српскога књажевства иотребно, постоји Правитељствена Књигопечатња са литографијом и словоливницом, која ће имати, кад год правитељствени носл< ви допуштају и приватне наруџбпне израђивати. Она стоји под уиравом Министарства Просвете п на њега има да се у свима својим иотребама обрати“. (чл. 2) У уирави су: Уиравитељ, књиговођа и писар. Затим у 4 члана побројани су послови и извршена подела послова у штампарији. Осмим чланом одређене су и опредељене дужностп појединпх часника а деветим се вели да ближе опредељења истпх дужностп и целокупног радног персонала ирописује Министарство Просвете. Затим је чл. 11 и 12. регулисано издржавање штампарије. На основи Устројства 10 марта 1862 год. II. Л° 590' прописано је Н аставлен иј е. Али је оно 1 новембра 1864 замењено новпм Наставленијем за цео раднички персонал правитељствене књигопечатње. 1 Држ. Архива. Штампарија № 3633. 11 нов. 1837. 2 Вукова цреписка кн>. IV стр. 592.