Delo

ГРОф ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ 41 емигрант, али не и осуђеник. Тек из Париза би позван од посланика аустрпјског да нредстане војном суду на одговир за кривице своје. Он беше оптужен што се као хонведски мајор борпо нротиву царске војске, што је био жупан земнлинског комитата, што је радио, да Србију приволи на рат противу Аустрије, што је заступао бунтовничку владу у Цариграду. Како, разуме се, Андраши не хтеде отпћи пред суд, то је ou in contumaciam осуђен 15 (3) априла 1851 на смрт. У Паризу се гроф Андраши нпје осећао толико несрећним. Његова њежна мати бринула се да увек има иара, те је он могао и другоме позајмљивати, а у париским салонима, у круговима отмених дама, које су га звале le beau pendu de 1848, он je заборављао на несрећу своје отаџбине. Шта више, емигранти су замерали грофу Андрашију, што више не узима никаква учешћа у агитацијама, које је Кошут из Лондона водио. Њега се шта више канда слабо тицале револуционарне агитације и радикална политика. И његов биограф, Вертхајмер, брани га тиме што је он био разуман човек, те је из последњих злокобних догађаја изашао као сасвим зрео и смишљен политичар. II још тада се већ гроф Андраши обележио као велики оиортуниста, којијеустању да прави грдне скокове. У енглеском часопису „Eclectic Review“, у броју за новембар 1850, публиковао је чланак „Садашњи положај и политика Аустрије“, у коме је стао на сасвим суиротно гледиште Кошуту. Није Андраши више за револуцију — већ за измирење са Аустријом. Револуционарство грофа Андрашија било је дакле сан младости, једна заблуда, које се он одмах отресао, чим се нашао пред опасношћу живота. Овај је гест у толико ружнпји, јерје дошао пре осуде, сигурно надајућп се, да ће му оваква исповесг помоћи пред судом. Али његов биограф нема речи да коментарише овај корак Андрашијев. У Парпзу се Андраши спремао, да напусти сасвим своја некадашња убеђења и друштво. 1856 год. он се, у Паризу оженио лепом и богатом земљакињом својом, грофицом Катинком Кендефи. Од тада је фамилија његова живо радила у Двору, да се помилује Андраши. И 27 (14) јуна 1857 цар га је на молбу брага му, Аладара Андрашија, и номиловао. После пуних осам годпна изгнанства Андраши се вратио у отаџбиву. Његов биограф, Вертхајмер, правда сву ову иромену у мишљењу и раду Андрашијеву са доста разлога. Зар нпје сува