Delo

Д Е Л О 46 Андрашија. Он је бпо за то — да се седннце Сабора за време ратних догађаја одложе. II тако је и било. Али је онет за то хтео да обележп једнпм актом, докле се до преговора на измнрењу дошло. Нарочптн саборски одбор пзрадио је о томе елаборат. којн је доцннје нослужно као основица за споразум. Ако иобедн Аустрпја, резоновао је Деак, војннчка странка имаће пред собом нацрт нзмирења: како бн се нова Аустрнја могла формпрати. Ако Аустрпја буде побеђена, маџарски he народ иматп да бнра нзмеђу — нзмирења и револуције. Ни у једном нн у другом случају Деак и партија његова пе би посили одговорност — већ круна или маџарски парод. Тако је н рат настао, а од иреговора о измирењу Круне н Маџара не би још ппшта свршено. Шта више ратнп догађаји одложнше то иитање, те је све завнсило сада од тога како he се рат свршпти. II ако су догађаји још 1865 г. јасно наговештавали да Ируска хоће ратом да реши оно вековпо питање између ње и Аустрије о иревласти у Немачкој, опет су аустријски министри билк толнко невештп и неувиђавни, да су као опчарани улазили у замке Бизмаркове, које је овај по смишљеном плану намештао. II после рата сви су — главнији — министри тврдили, како они нису хтели рат, и министар председник Белкреди (у својим успоменама под натписом ,,Фрагменти“) и министар. спољњих нослова, Менсдорф Пуљи, и министар за Маџарску гроф Естерхази, а међутнм, као што лепо нримећује Вертхајмер, нису хтели изићи из кабинета дајући оставку, да спрече тиме рат или бар, ако то не могу, да оперу себе од кривице. Они нису хтели рат, али су за то опет остали у кабинету и сачекали рат. Сви су они бацали кривицу на дворску камарилу. Као што је за рат с Француском (1859 г.) био крив главпи ађутант гроф Грине, тако је исто требало да буде крив за рат 1866 опет главни ађутант гроф Кренвиљ, један од чланова војничке странке. Бизмарк је умео вешто целом свету да представи Аустрију као кривца што се дошло због Шлезвиг-Холштајна до рата. Он је сем тога умео да усами Аустрију, и да стекне себи савезника у Италпји, да поплаши Беч својим везама с маџарским емигрантима, Кошутом, генералима Клапком, Тиром и др., да he успети дићи буну у самој Маџарској. Највећа је вештина