Delo

ИЗА КУЛИСА ДИПЛОМАЦКЈЕ 57 склопила легенда, чудновата легенда, да је тобож. С С. Татишчев продао Аустрији дипломатске тајне. Да је аустријска влада била добро обавештена, то је избило на видик врло брзо и у неочекиваној и грозној формк. Десио се инцидент, који, у својој преписци, кнез Милан назква la bombe Wr6de. Бво како тај инцидент опнсује сам кнез Ми* лан у промеморкји. „Кнез Вреде био је овог јутра код кнеза Милана и тоном доста непркличпим изјавио је: да су Аустрија и Русија тврдо решене да сачувају мкр; да су изјаве кнеза Николе врло задовољавајуће; а положај Србије да је изазивачки. Обадве велике државе захтевају, да се Србија категорично изјави у корист мира; да прекине своју припрему, иначе ће јој Државе иослати свој улткматум, а ако се Србија не приклони — Аустрији he се поверити да предузме мере, како би нагнала Србију да се држи према Порти у пристојном положају. Кнез је одговорио да он не признаје кнезу Вреду право да говори у име Русије; да се према њему не понашају онако, као што се понашају према кнезу Николи; да Србија не изазива Турке, док кнез Никола помаже устанак; да у часу када 40 хиљада турскпх војника стоји на граници, српски војници још сређују поље; најзад, да ће он кнезу Вреде-у одговорити после неколико дана. Кнез Милан наложио ми је замолити вас за савет, да ли аустро-угарске претње бивају са одобрењем Русије? п, најзад, да вам кажем — да је војно спремање Србије настало по савету Pyciije“' Кнез Вреде је своју изјаву исказао у најсвечапијој форми, на званичној аудијенцији и у име цара Франц: Јосифа. Кнез Милан се није тако лако унлашио. У очи дана аудијенције он је иозвао к себи А. Н. Карцова. Овај је био већ у постељи и није отишао. Поред меморије, коју је предао Министар Иностраних Дела, кнез Милан је позвао и писмено А. Н. Карцова, да му дође на разговор о bombe Wrede. Али шта је могао рећи А. Н. Карцов? Смер аустрпјској декларацији није био толико да .уилаши Србију, колико да пред њом истера руску политику на чистину. Па, када је кнез Вреде смео говорити у име руске владе, онда је јасно, да је граф Андраши рачунао, да из Петрограда неће бити побијања. У надп, да ће бар код Н. П. Игњатијева наћи помоћи, А. Н. Карцов обрати се њему са питањем: сматрамо ли ми себе солидарнима у претњама, које је