Delo

ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 71 у све већим количинама. Тако на пр. извезла је Србија у току пет последњих година прерађеног меса. 1906 год 1907 „ 1908 „ 1909 „ 1910 „ 394 78.490 246.767 341.139 370.720 кгр. у вредности од 550 дин. » • » 146.110 „ » » . 482.029 „ „ „ . 613.002 „ „ „ „ „ 705.384 „ Изгледа да ће исти случај бити и код извоза сланине, мада се за њу ово не може и цифрама уврдити, а из разлога, што статистика наше спољашње трговине све до 1905 год. закључно, не нотира извоз сланине засебно, већ заједно са свежим и сувим месом. Па ипак се сме са доста вероватноће закључивати, да је извоз сланине у ранијим годинама био врло незнатан. За овакав закључак говоре више разлога: а) што су главни потрошачи за нашу сланину Италија, Енглеска и Турска, у које се земље раније није извозило; b) што се извоз сланпне, све до 1905 год. закључно, није засебно нотирао, а ово значи, да је извоз био незнатан; и најзад с) што 1906 год., дакле прва година са засебним нотирањем извоза сланине, даје цифру извоза од непуних 400 кграма. После 1905 године показује се из године у годину стално гхојачавање код извоза сланине и то од 399 кграма у 1906 на 381.220 кгр. у 1907, 734.122 кгр. у 1908 526.058 кгр. у 1909 и 553.041 у 1910 години. 2. — У другу категорију долазе следећи артикли: ненрерађено месо, масг и лој, кокони, јаја, сир и кајмак. Код свих ових артикала, који су чинили и раније предмет наше извозне трговине, осећа се доста јако појачање извоза, наравно негде јаче негде слабије. Тако на нр. дуплирао се извоз свежег меса, а триплирао, квадруплирао, а у појединим годинама и у још већем проценту мултиплицирао извоз осталих артикала из ове категорије. Следећа табела, у којој су изнете цифре из 1894/903 и 1905 год. с једне, а цифре из пет година царинског рата с друге стране. — казује7нам повећање извоза сваког појединог артикла. У годинама извежено је кграма свежег меса, масти и лоја, кокона, 1894/903 3,263.900 256.000 19.900 905 3,615.202 11.620 97.256 јаја, сира и кајмака 454.200 161.200 437.869 239.988