Delo

ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 73 1. У нрву категорију долази прерађено месо и сланина. Раније смо напоменули, да су се ова два артикла почела извозити тек са наступањем царинског рата, и ирема томе о неком померању у правцу извоза пре и после наступања царинског рата не може ни бити говора. Прерађено месо према подацима наше статистике извози се поглавито за Турску (У2—3Д 'Целокупног извоза), а сем тога у малим количинама и за Италију, Француску, Швајцарску и Немачку. Овде би се имала извршитп коректура дестинације, и онда би удео Турске знатно опао на рачун осталих држава. Исто важи и за сланину, т. ј. и ње се извози највише за Турску, али доста велики део сољене сланине иде и за Француску и Енглеску. 2. — У другу категорију долази: непрерађено месо, маст и лој, жива и клана живина и јаја. У погледу на правац извоза померања код ове категорије једначе се са померањем код извоза стоке, т. ј. аустро-угарска пијаца замењује се, негде више а негде мање, другим европским нијацама. Тако имамо: а) да су иоред а.-угарске пијаце, која је у уговорном периоду била једини потрошач за наше свеже месо, дошле за време царинског рата као јаке потрошачке пијаце Француска, -Италија и Енглеска, а у слабијој мери Турска и 15елгпја; в) маст и лој били су раније извожени, готово у подједнаким количинама, на а.-угарску, немачку и бугарску иијацу ; после 1905 године нагло расте удео извоза за Немачку, на коју сада долази више од 3Д целокупног извоза, док се удео А.-Угарске, нарочито у последњим годинама, потпуно изгубио; c) нај-јаче померање извршено је код извоза јаја: до 1905 год. закључно јаја су извожена искључиво у А.-Угарску, сада се извозе готово искључиво у Немачку d) најслабије пак померање међу артиклима ове категорије показује извоз живе живине, за коју је и пре и за време царинског рата А.-Угарска била и остала нај-јачи потрошач; напротив замењена је а.-угарска пијаца немачком, у погледу на извоз клане живине. 3. — У трећу категорију дошли би фабрикатп из ове групе извозних артикала, на име, сир и кајмак. Извоз ових артикала не показује никаква гшмерања у погледу на нравац при прелазу из једног у други период, т. ј. Турска и Бугарска биле се