Delo

ДЕЈСТВА ЦАРИНСКОГ РАТА 79 партира, по извесној сразмери, на све кланице. Са трговинско-иолитичког гледишта не може се ништа навести против овога решења, и једпно питање које би се овде имало поставити, јесте: да ли би А.-Угарска без икакве контраконцесије, дозволила ово репартирање? Под претпоставком пак, да се нрва солуција, из ма кога разлога, покаже као незгодна, кланицама у унутрашњости могао би се омогућити рад на тај начин, што би се клање на београдској кланици условило одговарајућим клањем на кланицама у унутрашњости. Према доста тачном прорачуну Србија ће у 1911 години, имати за извоз од прилике 100.000 свиња. Ако се одузме од овога броја уговорни контигенат од 50.000, и 25.000 колики ће вероватно бити извоз живих свиња, онда остаје још 25.000, које у прерађаном стању треба извести на ван аустро-угарске пијаце. Између кланице у Београду и клапица у унутрашњости дала би се извести подела рада на тај начин, што ће се оних 25.000 заклати на кланицама у унутрашњости, дакле дозвола за клање на београдској кланици имала би се дати само онима, који у размери 25 : 50 кољу на кланицама у унутрашњости. Поред овога неповољнога дејства на рад кланица у унутрашњости, ново закључени трговински уговор са А.-Угарском, може изазвати још једно, такође неповољно дејство. Споменуто је да је извоз за А.-Угарску дозвољен само са пограничних кланица, и доста је велика вероватноћа, да ће та уговорна одредба изазвати подизање нових пограничних кланица. Целисходност пак овога поступка јако је под нитањем. Обим рада наших кланичних предузећа условљен је количином оних сировина која се има прерадити, дакле количином стоке одређене за клање; а место где ће се та предузећа подићи одређује се условима за добијање сировина с једне, и условима за продају прерађеног меса с друге стране. У Србији се сада налази 5 великих кланичних предузећа, и према постројењу истих она су потнуно довољна да прераде цео шток стоке одређен за клање. С обзиром на то ми немамо ни најмање разлога, да нутем копцесија потпомажемо оснивање нових клапичних иредузећа. У погледу на штандорт продукције кланична предузећа у редовним нриликама; — а с обзиром на трапспорт сировина с једне и готових фабриката с друге стране, — воде вазда више рачуна