Delo

102 Д Е Л О које су обележје за каузално свезивање узрока и ефеката. Одредба комбинације улога, што чине механизам, спада у нарочите проблеме појединих наука. Овде су побројане категорије улога и узрока у разних механизама. Атрактивна сила, трансформаторске тежње реагенаса хемијских, осмотички притисак у органским ћелијама, деструктивна тежња бацила при прогресивном развитку болести и т. д. су активни имнулсивни узроци. Трење, отпор средине, индуктивна реактивна сила (Lenz), коерцитивна сила магнета, нервна или социјална реакција су реактивни узроци. Пнерција механичка при транслацији, ^центрифугална сила у ротацији, електромагнетска или ипдуктивна електромоторна сила, социјална инерција (навика, иредрасуда) јесу инерциЈе разне. Моментани, напрасни узроци; улоге веза; регултаторске улоге разне; улога терена (распоред маса или других скалара); улоге препрека — пређене су у разиим областима појава и показано је, да свега шаренила нестаје, кад су улоге, а са њима и механизми шематизирани и доведени на облик објекага Математичке Фенименологије. Шеме су нацрт механизама, у њима остају само улоге онисане генерално, али довољно одређено, да се из тога могу сагледати суштине нојава. Ово је разним прпмерима из ближе објашњено. Поред многих механизама изнетих истичу се: механизми одбране оргаиизама против акције микроба, и механизам нормалних и патолошких појава при продукцији вољних аката. Код првих механизама извесан узрок с (лек какав) врши двогубу акцију: једну на непосредни активни узрок (на активитет микроба) и другу на депресивни узрок (на бактерицидне и антитоксичне особине сокова, на отиор организма). Обе се акције међу собом комбинују по принципима механичким, који вреде за обичне узроке механичких појава и процеса. Код механизма вољних аката, по Ribot-y, имамо комплекс импулсивних и депресивних, дисконтинуирних узрока, чија је акција регулисана једним фактором са одређеном координативном улогом, а врши се у једноме скупу прилика, који при овој акцији игра теренску улогу. Разни односи и услови чине да имамо све фазе, од здравих до патолошких појава у вољних аката. У другој глави овог одељка се говори о варијацпјама активитета у механизмима појава. Промене су активитета везане за извесне улоге безбројне али се ипак, у својој разноврсности оваквих промена, могу наћи опште законитости, какав је случај са универзалном гравита-