Delo

58 Д Е Л 0 железница муњевитом брзином кроз поље пиротско и крајеве варошке. Пирот се умртвио, трговина се свела само на околину, занати такође. Од тог времена Пирот је почео да опада и данас се може сматрати за најсиромашнију варош у Србији, а и сама му спољашњост то показује: пиротске улице са историским блатом и уџерицама ниским и неокреченим постале су чувене. Већи напредак и нови полет добио је Пирот тек поновним подизањем ћилимарства. Интересантно је испитати, од када су се појавили у Пироту ћилимови и који је узрок њиховој појави баш у Пироту. Ћилимови су у Пироту стари, као и све шаренице у српском народу, али, судећи по чистом, белом, лепом оделу сељана пиротске околине и самих Пироћана, може се са поуздањем тврдити, да су шаренице у Пироту и околини његовој много лепше биле, него ли у другим крајевима Србије. У осталом то је разумљиво и с тога, што је вуна са Суве Планине понајбоља и што је једино занимање околине Пирота било сточарство; жене су навикнуте на разноврсну употребу вуне, а нарочито за шаренице и одело. Да се доцније те шаренице развију у садашње лепе ћилимове, узрок је у главном био и сам положај Пирота на путу ка Цариграду, а где су највише Турци пролазили, који су први и пронели глас пиротским ћилимима. ЈЂубитељи удобности, Турци су тражили да купују и ћилимове, врсте као и персиске и азиске. Наши знајући за своје шаренице, нудили су им исте, а у исто време примали и наруџбине. Пироту је пружен изненада добар доходак. И жене су сад почеле више да помажу људима око одржања куће. Њима није било тешко задовољити те тражње турске, јер су биле већ привикнуте ткаље. Мало им је теже било, да уносе нове шаре, али после многих поруџбина, оне су биле вештакиње и за то. Отуда се и тумаче турски називи шара и појединих облика ћилимова. Ето од тог времена пиротске шаренице одскачу од других, које остају старе несавршене шаренице, док су пиротске постале чувени ћилими; нису више остале у кући, већ су по поруџбини из куће излазиле, па после пошле на пијац, сајам, па онда ван Пирота, а данас чак и ван Србије. У опште рад и труд око подизања пиротског ћилимарства може се поделити на три фазе. Прва би фаза била за време Турака. У то време производња ћилимова стајала је на доста знатној висини, про' изводња је била доста јака, потрошачи су били Турци. Њих је било