Delo

О МАКЕДОНСКИМ СРБИМА 109 каже, да је тада у Бугарској, измејју Дунава и Балкана, Искра и Црнога Мора, било осам словенских племена1. Неки хрватски писци доказују, да је у Бугарској било седам хрватских племена с којима су се Бугари помешали и образовали бугарски народ. Академик Кондаков, тврдећи такође да је било Словена у Бугарској, што се у осталом не да одрицати, вели : „До X века центар је бугарске кнежевине на северу, у Добруџи, са престоницом у Преслави. Први ратови, или можда тачније ратови бугарских орда, са Византијом вођени су због Румелије, коју су Византинци такође називали Македонијом, а не због Македоније. Кнежевина је основана 679. г., а око 676. г., као што потврђују вести о опсади Солуна, — „постајала је Словенска Македонија, која је тежила да заузме Солун као свој природни ценгар. Словенски слој (у бугарској кнежевини) и ако се распростирао по целој источној половини Полуострва још није играо политичку улогу, можда због тога што је прва (бугарска) кнежевина била скитничка орда, тек што се населила. Потребно је било три века да ослаби и ишчезне орда и да се туранско језгро засити словенском плимом, па тек да се створи Словенско Царство, свест о великом политичком организму и са њиме фатална машта о освојењу Византије. И Крум и Омортаг по својим делима, а још више по свом смислу, били су само хани скитничких орда. Први кнез европскога типа био је Михаило Борис (852—888), који је примио хришћанство, истребио у својој кнежевини бол^арства и водио ратове са Србима, Грцима и Францима."2 Очигледно је за свакога, да се тек сада, при крају IX века, почиње постепено издвајати једна група југо-словенских племена да створи нову — словенско-бугарску народност. Како се мора извршити сада овај велики процес стапања двеју различитих раса у једну народну заједницу? Ко у овој борбн најинтимнијих убеђења, осећања, мисли, веровања, језика у борби свега што је човеку најдраже и чим се човек одликује од осталих животиња, ко у овој борби има да однесе победу ? Колико има да траје ова борба? Ово су питања која нам нуде кључ да најпре разумемо оне карактеристичне моралне, умне и физичке особине наших побратима или, како се руски каже. названнмхњ братвевв, који су ушли у општу словенску заједницу и скоро чине део српско-хрватске народне заједнице. 1 Историја Српскога Народа, с. 36. - Македоши, с. 52.