Delo

•30 Д Е Л О ■своју главу за молитву, а свештеници са њиховим великим капама изађоше из олтара. Одједном споља са улице зачу се дивља граја, и унутра уђоше племићи са извученим сабљама и перјаницама које су се њихале, и штитовима од сјајног челика. „Где је тај што сања снове?" повикаше. „Где је тај краљ што је обучен као просјак тај дечак који наноси срам нашој држави ? Убићемо га зацело јер је недостојан да влада над нама.“ А Краљевић приклони своју главу наново, и мољаше се, а кад заврши своју молитву он се подиже, и окренувши се погледа тужно на њих. И гле! кроз шарене прозоре падала је светлост на њега, и сунчеви зраци изаткали су око њега хаљину која је била лепша него хаљина начињена за његово уживање. Сува палица је процветала и носила кринове који су били бељи од бисера. Суви трн је процветао и носио руже које су биле црвеније од рубина. Бељи од скупоценог бисера били су кринови, а њихове дршке биле су од сјајног сребра. Црвеније од дивних рубина биле су руже, а њихово лишће било је од сувог злата. Он је стајао ту у краљевској опреми, а врата од украшеног ковчега са светим моштима отворила су се, и чудна и тајанствена светлост засијала је. Он је стајао у краљевској опреми, а Величанственост Божија испуњавала је простор, и светитељи у својим нишама изгледали су да се крећу. У лепој опреми краљевској он је стајао пр^д њима, а оргуље су брујале своју музику, и трубачи су свирали у своје трубе, и дечаци су певали на хору. И народ паде на колена у страхопоштовању, и племићи спустише своје сабље и одадоше почаст, и Епископово лице пребледи, и његове руке задрхташе. „Већи си него да сам те ја крунисао,“ повиче и клече пред њега. А Краљевић сиђе са светог олтара, и прође кроз средину народа. Али ниједан човек не смеде да погледа у његово лице, јер је оно било као лице једног анђела. С ЕНГЛЕСКОГ ПРЕВЕЛА М. Ч. А.