Delo

ПИТАЊЕ НАРОДНОСТИ У АУСТРО-УГАРСКОЈ 33 Аустрија (1900) Немаца 9,170.000 35,78°" Чеха

5,955.397 23,23" •> Пољака .... 4,259.152 16,62"'Рутена .... 3,675.576 13,17°'Словена .... 1,192.780 4,65°љ Србо-Хрвата (изузев Босну и Херцеговину) 711.380 2,7 7% Талијана .... 727.102 2,87% Румуна 230.963 0,90% Мађара

9.516 0,64% Свега 25,637.805 100,00 У Г А Р с К А Мађара

8,742.301 43% Немаца

, . . 2,135.181 12,2% Словака 2,019.641 11% Рутена 429.447 2,2% Румуна 2,739.789 15% Србо-Хрвата 2,730.749 15% Других

397.761 1,8% Свега 19,194.559 100,0 Свега у Аустро-Угарској . . . 44,827.364 становника, којима треба још додати 1,700.000 становника Босне и Херцеговине, анектираних 1908 год., од којих су 3Д Срби. Што треба нарочито нагласити, то је, да кад би се упоредиле цифре од 1886, 1890 и 1900, овог истог списка, увидело би се, да ни најмање не потврђују тачност оне изреке, по којој велике рибе треба да поједу мале, те аналого томе да се и мале нације морају изгубити у великим. Напротив, оне су се све развијале паралелно једна поред друге. То исто тврди познати географ Лангман у „Petermans Mitteilungen," које до ситница прате развој становништва. Анин, у своме делу „Die Nationalitatenprobleme der Gegenwart,“ аналишући податке долази до сасвим друкчијег закључка врло важног за решење националног гштања у Аустро-Угарској: апсурдно је и без основа доказивати, да је немогуће поделити сфере стварних националних снага у Аустро-Угарској монархији. Јер је то стари аргуменат оних, који спречавају нације у њиховим тенденцијама за независност и аутономију (Selfgov.ernement), који доказују, да је поред инфериоритета и политичке неподобДело књ. 63. 3