Delo

40 Д £ Л О Када би та мисија заиста постојала са свима својим благодетним последицама, откуда онда толико опирање код свих народа који имају да се тиме користе. Ни у прошлости ни у садашњости није се могло видети, да се народ икада бунио против благостања. Затим, како се може обЈаснити стална криза аустријског анахронизма, што ни „Ausgleich" од 1868, ки опште право гласа не ублажише, већ напротив, продужише вештачки његов живот који се оснива на најназаднијим срествима. Поред свих ових доказа и чињеница ипак је детињасто веровати у легенду, по којој ће се Аустро-Угарска распасти после смрти Франца Лосифа... Аустро-Угарска као резултат дугих историјских случајности (монархија, династија, католичка црква) неће се моћи тако лако распасти. Садашње спољне и унутрашње прилике тако су јаке и у равнотежи, да та држава може и даље лостајати, ма да је већ одавна требала да претрпи трансформације (између осталога и пројекат ерц-херцога престолонаследника, да се садањи дуализам замеии триализмом) под све јачим буђењем националне свести, интернационалне правде, демократије и слободне мисли. Овако или онако Аустро-Угарска ће морати да замени централизацију једном потпуном децентрализацијом, стварајући једну федерацију нација, чије се сфере дају обележити, иначе, она је осуђена да припадне историји. Dr. Немањл Р. Вукићевић.