Delo

X Е Г Е Л 205. од најапстрактнијих категорија па идући све конкретнијим. Најапстрактнији појам бића је принцип Елеаћана. Чисто ништа је принцип будистичке филозофије, а синтеза нечега и ничега, бивање, Хераклитове. Прелаз од неодређеног ка одређеном бићу Хегел изводи овако. Нешто и ништа јављају се поново одвојено у синтези њиховој, у бивању. Бивање има на име два правца: у њему прелази нешто у ништа и ништа у нешто. Ова два правца чине, те се у самом бивању као таквом латетна противречност нечега и ничега јавља поново: тиме што у бивању нешто и ништа прелазе једно у друго, бивање је ишчезавање, а тиме што нешто и ништа постају једно из другога оно је постајање, тако да бивање преставља у исто доба ишчезавање и нечега и ничега. На тај начин негација бивања биће ишчезавање самог бивања, стављање мирног јединства нечега и ничега, у коме ће бићу ипак припадати примарност, тако да је негација бивања постојање (Dasein). Тиме су пак у исто доба и све три одредбе, које престављају неодређено биће, негиране у својој неодређености и стављено је одређено биће (Dasein), биће које има одређен квалитет. У овом изразу Dasein, ,,da“ не значи још категорију места, као што ни бивање није времени процес; простор и време јављају се тек доцније, тек у области природе. Прв i одредба одређеног бића (Dasein) је 1. нешто (Etwas), које одговара чистом бићу. Чисто биће било је негирано небићем, јединство њихово јесте бивање а негацијом бивања ставља се поново биће, оно се том негацијом реституира у вишем степену као одређено биће, које има извесну квалитативну садржину, које је нешто. Али нешто садржи у себи негацију, само што она није више непосредно у њему, него ван њега, али је ипак везана с њим, тако да је и оно што се том негацијом ставља везано с њим. То ш^о се негацијом ставља јесте 2. друга (Anderes), које се односи према нечему као антитеза према тези (овај однос нечег према другом у томе је, што један квалитет може постојати само у вези с другим квалитетом: то је експликација Спинозиног става omnis determinatio est negatio). Овде ce негација нечега у односу на друго јавља као ограничење нечег другим, или, друкчије речено, свако друго је друго од другога (das Andere des Anderen). У овом односу нечег и другог лежи противречност, која се може избећи само њиховим спајањем у један виши појам. Тај виши појам је 3. промена (или коначност), прелазак нечега у друго. У промени се не губи квалитет, ту биће