Delo

X Е Г Е Л 207 ставља нешто друго; међутим нешто у области самосталног бића ставља себи на супрот опет себе, само у другом егземплару. Стављајући себе у другом егземплару једно не негира себе него само себе умножава. С тога Хегел негативни однос искључивања, којим бива умножавање другога, назива репулсијом (репулсија овде не значи снагу одбијања него апстрактно негативно искључивање). Репулсија, кад се замисли сама за себе, даје појам празнога, као нечега што се налази између многог, што одваја једно од другог. Као што је чисто биће принцип филозофије Елеаћана, чисто ништа будистичке философије, а бивање Хераклитове, тако је једно и много принцип атомистичара. Код ових се јавља и једно и много (атоми), и репулзија као однос међу њима, као празнина. Зато што су једно и много квалитативне категорије, види се, вели Хегел, колико је атомистички систем апстрактан и далеко од конкретног схватања света. Атомизму у физици и математици одговара атомизам у политици, т. ј. схватање државе као нечега што логички преставља просто агрегат индивидуа. Над овим атомистичким, демократским схватањем стоји Хегелово органско схватање државе, по коме је држава над појединцима (види о томе одељак Е.). (Наставиће се) Dr. Бран. Петронијевић.