Delo

Л А Ж И 107 миновно, да га Рене усвоји одмах. У осталом, овериће га без одлагања. Врати се контролору и узе фотељу првог реда лево у дну. Рачунао је да ће са тог места имати највише могућности да посматра ложу Моренових у потпуној слободи... Дворана се напуни поново. Три ударца одјекнуше1, завеса се диже, Дефорж не оде из те ложе. Оста седећи на столици позади, нагнут поред Сузане и измењујући примедбе са њом... Али зашто не? Зар се његово присуство није могло објаснити на хиљаду начина, а да Сузана не буде лагала кад је прећутала да ће и Дефорж бити са њом? Зашто да га Морен не позове без знања своје жене? Говорио је фамилијарно овој последњој, а она му је одговарала исто тако. Али зар он, Рене, није га срео код њене куће? Човек из високих кругова разговора се са женом из високих кругова. Зар то доказује да одвратна веза прељубе и новца постоји између њих? Песник је размишљао тако, и то размишљање би му се учинило необориво, да је приметио на лицу Г-ђе Морен један једини облак меланхолије који је очекивао. Напротив, у својој елегантној хаљини за позориште од црне чипке, и са својим плавим косама под ружичастим шеширом, изгледала му је она потпуно срећна, без и једне задње мисли. Смејала се тако слободно на шале у комаду, веселост њених очију била је тако искрена, тако отворена, кад би измкњивала своје мисли са једним или другим од њена два каваљера; она је крцкала с дивном прождрљивошћу, с времена на време, ушећерено воће из кутије која је стојала пред њом, да је било немогуће посумњати да је она јутрос походила уточиште своје најтајније, своје најдубље љубави. Утисак од састанка оставио је био тако мало трага на том лицу, које беше као озарено фриволношћу, да је једва веровао свом сопственом погледу. Очекивао је да ће је видети тако другојачију. Ни муж, са срдачном веселошћу свога мушког лица, није личио човеку мрачном, неповерљивом и затвореном, како га је замишљао лаковерни љубазник према исповестима своје љубазнице... Несрећник је био дошао да потражи у позоришту коначно умирење пометње у коју га је бацила Колета. Кад се врати у улицу Коетлогон, ова пометња беше порасла. Каже се да не бисмо сачували много пријагеља, кад би чули шта говоре, у тренутку нашег осуства, они којима дајемо ту титулу. Горчије је 1 У француским позориштима почетак чина објављује се уд^ром у даске од бине. Пр.