Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД Gustave le Bon, Les lois psychologiques de Г evolution des peuples (Paris. 1911). После дугогодишњих путовања по најразличитијим земљама и бавећи се међу најразноврснијим народима, писац овог дела написао је читаве свеске посвећене историји цивилизације. Ово дело јо само кратак извод, врста синтезе или сам закључак његових претходних радова. Тешко је дакле збити већ тако збијене мисли. Ипак ћемо овде изнети у облику најкраћих извода главне делове и основне принципе који престављају философију овог дела, не упуштајући се ни у какву оцену њихову. Дело садржи један нарочити увод и пет одељака. Прво ћемо изложити увод, па онда главну садржину из свих пет делова. I Цивилизација једног народа почива на малом броју основних идеја. Из ових идеја проистичу његове установе, његова литература и његове уметности. Врло споре при свом образовању, исто тако су врло споре при пропадању. Од дужег времена и ако су постале очевидне заблуде за научне духове, оне остају још увек за гомиле истине о којима се не да спорити и настављају своје дело у широким народним масама. Ако је тешко поставити и утврдити једну нову идеју, није ништа мање тешко оборити једну стару. Човечанство се увек држало грчевито и очајно за мртве идеје и мртве богове. Пре читавог века и по, философи не познавајући примитивну човекову историју, варијације његова духовна састава као ни законе о наследству, избацили су на свет идеју о једнакости јединака и раса. Врло чаробна за гомиле, ова идеја успе да се