Delo

126 Д Е Л 0 било то средство? Његово he дејство, разуме се, зависити поглавито од строгости, с којом бојкот буде извођен, као и од његовог обима. При томе треба имати у виду ове податке. У 1911 години износио је трговински обрт између Србије и Аустро-Угарске 96 милиона динара или 34% од целокупног трговинског обрта Србије у тој години (286 мил. дин.). Међутим аустро-угарски трговински обрт у тој години прелази цифру од 6 милијарди динара. Према овој цифри трговина са Србијом не представља више до само 1 *5%. Разлика је дакле врло велика. Српска пијаца има за Аустро-Угарску несравњено мањи значај, него што га има аустроугарска пијаца за Србију. Слика се не мења много ако би се узеле у обзир чак и све остале балканске државе. У извозној и увозној трговини Аустро-Угарске учествовале су 1911 године балканске државе (Србија, Бугарска, Грчка, Црна Гора и Европска Турска) са свега 319 милиона динара или са 5'3%. Извоз Аустро-Угарске на Балкан износио је 200 милиона динара од 2‘5 милијарде њеног целокупног извоза. Из ових података већ излази, да не треба много очекивати од бојкота, баш и ако би он био предузет. Тешко да he он моћи да изазове жељене последице у погледу правца спољашне политике суседне монархије. На економском пол>у он би погодио нарочито аустриску (немачку и чешку) индустрију. У Србији пак бојкот би спремио пут за немачке фабрикате, што за српску потрошачку публику значи додуше бољу, али скупљу робу. Ако би Аустро-Угарска одговорила тако исто бојкотовањем или репресалијама према српском извозу, онда би бојкот могао да буде од неповољних последица и за српске произвођаче (земљораднике). У сваком случају економски биланс бојкота био би овакав: трошкове бојкота платила би аустриска индустрија и српска потрошачка публика, а трећи, који би се — према народној изреци корнстио, била би Немачка. Зато је несумњиво, да су редовни, уговорни трговински односи, без бојкота и без репресалија, у економском интересу обеју страна. Уговорни односи између Србије и Аустро-Угарске датирају се још од 1881 године. Берлински Конгрес признао је Србији независност, али је у погледу њених трговинских односа са тругим државама задржавао режим, који је дотле владао. Према овоме, и после признате независности, Србију су везивали тргонински уговори, које је Турска до тог времена била закључила са европским државама. Промена овог режима имала је да се