Delo

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД 129 ових дцеју земаља играли главну улогу искључиво економски фактори, онда би ти трговински односи нашли свог израза једино'V царинској унији. Царинска унија дошла би сама по себи, силом околности: због географског положаја Србије и због њене економске структуре. Аустро-Угарска је најближа индустриска зем$£аг"која може да подмири највећи део Србијиних потреба у индустриским артиклима и која може да апсорбује сав извоз Србијиних аграрних производа. Довољно би било усвојити принцип слободне трговине у обема земљама и самим тим царинска унија би фактички била приведена у дело. Чим би нестало високих заштитних и прохибитивних царина, сав српски извоз отишао би у Аустро-Угарск>, као што би и највећи део увоза долазио из Аустро-Угарске. Али питање о царинској унији није само економско питање, већ и политичко. Ми смо имали прилике да видимо код питања о бојкоту, како економија и политика иду руку под руку. И као год што данас српски трговци хоће да употребе бојкот као средство, да утичу на решење политичких питања, тако је исто могуће, да једног дана аустро-угарска влада, забрањујући увоз српских производа, подупре захтеве своје дипломације. Ми смо таквих примера имали безброј у прошлости. Зато је наша бојазан, да се они не понове и у будућности, сасвим оправдана. Да бисмо избегли такве случајеве, потребно је продужити и даље рад на економском еманциповању како је он започет још од 1906 године. И сама политичка будућност наша од тога зависи. Економска и политичка слобода иду упоредо. Царинска унија то је увод за тријализам или анексију. Зато ми морамо бити одлучно против ње. Уговор од 1910 године изгледа нам да пружа за Србију повољан модус трговинских односа са суседном монархијом, јер он представља средину између прохибиције, каква је владала за време царинског рата 1906—1910 и царинске уније, коју смо ми, ако не формално, а оно стварно, имали све до 1906 године. Стога Србија, са своје стране, нема разлога ни да жели, ни да тражи измену стања, које данас постоји. Dr. М. М. Стојадиновић. Дело, књ. 67.