Delo

Ђ А К 171 је новац извађен из завода и потрошен. За шест недеља све јеотишло и он је — сад умирао. Сестра је опет брала цвеће: крупни жути багрем, црвене каранфиле и беле шебоје, и ишла на пратњу. Теча је дао Миши нов£ца да "да његовом оцу. Свима нам је било тако тешко, каода смо и ми били нешто криви што је он морао да умре. Пратња је била сиротињска и место Бетовенове музике певал+е су,ласте и врапци тога дана неке тужне песме. Било је сунца и ~цве£а много и осећао се онај исти толико пута понављани јад: ићи с њим и вратити се без њега... Оставити га за увек. Два ђака су држала говор. Жене су плакале. При повратку с гробља једна читава група велике деце,, малих младића изражавала је своју тугу гласно грдећи професоре. Прошла је година дана од тога доба. Мати покојникова крај сиротињске ватре спрема сиротињску храну себи и мужу. Суви дугачки лончар пешачи поред свога кљусета од села до села, носећи у таљигама земљане лонце, који га спасавају смрти од глади. И кад ко хоће да га чује, он прича каквог је сина имао и поред чашице ракије хвали мога течу што му је послао двадесет динара за сахрану. Наш Миша је већ одавно у интересу здравља напустиоапотеку. А време је узело на себе да покрије заборавом једну неправду живота. Већ је година дана прошла! Опет је пролеће. Цветао кестен и жути крупни багрем, цветали црвени каранфили и бели шебоји. И руже миришу на рај. Ладолеж начинио још гушћи зелени бедем и непрестано цвета и прецветава. Певају врапци и ласте. Баш све исто као онда. И из заборава се диже један јак бол. Ја знам да не могу ништа, али не знам зашто осећам силну жељу да покидам, да почупам све ово цвеће и да га сноповима бацим, да претрпам њиме један сиротињски гроб који никад неће добити мраморни споменик... Зашто се то дете узалуд толико намучило?... Л. Михајловић.