Delo

ВИЗИЈА ЖИВОТА У подневном жару цео живот дрема, Опуштено лишће, суморно без крета, Сунце лије злато на све стране света, У топлом је сјају и природа нема. Опуштено лишће, клонуло, млитаво; И само се чује гусеница низа, Како тек зашушти и лишће нагриза. Тешко замишљено ћути небо плаво А милује очи слатки полусанак, Па кроз треиавице дремљиву паланку, Гледам како трепти у подневном санку, Далеко у дољи крај реке зелене, И страх неки чудан кроз душу ми струји Отуд од кровова зрацима посути ; Заспала паланка страшно доле ћути, И бол неки дубок кроз срце ми струји. На једној се кући огворише врата И девојка једна појави се тада, Лака као од сна заносна и млада, Сањалачка лица и косе од злата. И страх неки чудан кроз душу ми струји Отуд од кро-вова зрацима посути ; Заснала паланка страшно доле ћути, Док бол један дубок кроз душу ми струји. И uo други пут се отворише врата: Пред њима стајаше сада једна жена,