Delo

Л 74 Д Е Л О Тражити у мени пријатеља свог И ми ћемо се хладно разићи". Кад сврши певач, тад витез млади Потамни у лицу и ућута. А његови лажни пријатељи Оставише га тако туробног. Целе ноћи је сам у своме замку Пио до зоре вино што пали. А када зора напољу заплави, Тад јави његов слуга покорно: „Пред замком чека један младић, Моли за одмор у замку твоме, Целу ноћ је јадан лутао кроз таму И не нађе нигде ноћишта себи“. „Не пуштај никога — самоћу волим“. Рече му туробно млади племић. Доле пред замком у јутарњем мразу Залуд је чекас његов једини пријатељ, Незнани, никад невиђени пријатељ. О Б Л А Ц И (ромлнца) Небом плове облаци лаки, Сестрице моја, Где је душа твоја. la видим слике твог самртног часа, А речи оне Чудно ми звоне: „Кад умрем сестро, на небу ми је стан. Летећу горе, Кроз плаве дворе“. Небом плове облаци лаки, „Летећу горе Кроз плаве дворе“.