Delo

ОБЛАЦИ МОЛИТВА 175 * Облак један ружичаст мали, Креће се лак ^v Кроз стаклени зрак. Ја чујем јецање твог самртног часа, сесгро! .-„#1 А речи оне Чудно ми звоне: „Летећу горе, Кроз плаве дворе“. Као у сну неком оолачак мали, Што леги лак Кроз стакласти зрак, Дооија лице миле сестрице, Твој мили лик, руке и очи. О теби тамо, Жеља хрли само, Да ти помилујем лице и очи. М О Л И Т В А Већ одавно волим девојку једну, А она не зна за љубав ми свету; У срцу носим љубав тајну, чедну, К6 лутајући витез по свету. Одавно не видех њен љупки стас, С врелим пламеном црне очи оне, Детињских уста не чух нежни глас. Ни бледо лице Сикстинске Мадоне Не видех давно. Ал‘ срце памти. Кад гледах једном моју дивну драгу: Премро од страсти, док ми срце пламти. Слутих божанство и бескрајну снагу, Што јој лепоту створи тајанствено. Као да видех силу васионе,