Delo

176 Д Е Л О Како поплави лице божанствено, Силу што води сунца милионе. Тада започех тихо да се молим, И, ко Бедуин сунце на западу, Гледах драгану шго је силно волим, Небеску јој чар и бујност младу. Богу, Природи — незнам ком се моли’ Тајној сили што води милионе, Творцу Лепоте, што болове толи, Што створи лице ко Свете Мадоне. Кад год у машти видим ти лице, К6 чаролијом ишчезну ми боли Заблиста душа, што те силно воли, К6 Вечерњача душа заблиста: Тиха и мирна, изнад светског блата,. И осамљена кроз вечерњу таму, Блиста на небу божанска палата, У зору умре у сунчеву пламу. ПОЛУДЕЛИ ФИЛОСОФ „Откада живи вечни свет, отада живим и ја, Мој живот, људи, није ко ваш седамдесет година. Зато чујте сада приче из вечних црних давнина. .lep мој мозак огромни пун је најдубље мудрости, У моме мозгу, колосу грдном — ко кугла земљина Стоји вечна загонетка и сија вечна истина. Да. Beh има милиарда, а не милион година, На Зсмљи не беше Човека, већ у мраку огромна мора У вечно туробној пустари не беше живог створа. .1едном зачух из даљине бескрајне црне васионе Силну хуку -што љуља небо, ја чух, ја Геније и Бог. Што никад ви не би чули ни поред чула шестог.