Delo

ПОЛУДЕЛИ ФИЛОСОФ 177 Тад прву клицу живота видех како лебди у зраку, Јасно ^идех, Геније и Бог, те за вас мрачне химере, На ц^сионском ветру долете из најдаље сфере. Могла је клица пропасти и сад вас не би било, људи. Ал’ м'оје дијамантско око тврду загонетку прокопа, А вл . ј#-,'не би могли ни са милион микроскопа. Ја узех фину материју, што дрхташе меко нежна, И тада размишљах шта ћу с њом. О моје ноћи бесане К6 луд сам онда мислећи проводио тешке дане. Напослетку спустих клицу у млаку воду мора. И из ње букну сав живот; само једно ја нисам знао, Нит' слутих будућност крваву, кад сам живот клици дао. О колко је проклетстава на мен’ зато већ пало! А да не буде више бола, бацићу Земљу у сунчев пламен Нек изгори све живо на њој, нек остане црн, згарен камен. Ха, ха, ха, ха, ова идеја неком се не допада, Ал' шта да радим друго ја: на жарком сунцу два су Бога Залуд ми колос челичне руке да удавим Злога. Ха, ха, ха, знате ли зашто пароброди не тону? Моје груди, грдни мехови разбијају Монсуне, Што љуљају океане; и блаже страшне Тајфуне. А знате ли зашто сад нема ни жеге ни зиме? Ја свлачим с ледних полова глечерска брда снежна У жарке тропске зоне, где цвета палма нежна. Кад уђем у пупољак руже откривам црни плашт с тајне; С милион чула не би ви могли назрети чудо: Чак с краја света носе атоме финог парфима Божанска бића мала, што не види око ваше, И како журно она пупољак страсним етром праше У пролеће цвета ружа: О страсних дана с чежњивог мириса!: Јесте ли песимисти ви? Боли л’ вас земаљско страдање? Ја отварам ноћу гробове и питам црне лобање: Ал’ ћуте уста, кезећи се, без бола и радости: Ах та знам све! Још није савршена ваша планета. Има звезда зелених по страшној пустари овог света, Као запаљени смарагд: о ужасне сласти што пали очи. Дело, књ. 67. 12: