Delo

178 Д Е Л О Има звезда бљештавих, црвених по пустари света, Као бенгалска црвена ватра над главом Хамлета, И све их грлим ја мојим грудима, рукама, очима. И моја душа трепти силно у тој бљештавој дузи. Ја миришем све цвеће, што по свету овом цвета О нежне, чудесне сласти, што љуља до на крај света. Ја у сну љубим уста свих најлепших жена ноћу: О стварности санка моје младићске чежње страсне, О ти лепото Лепоте! Као пламени стуб се дижеш до врх звезданог Свемира. О како ме силно дира, а ишчезну све грозоте Када грлим, када љубим колосални Сфинкс Лепоте. Драг. С. Лапчевић.