Delo

4 Џ ~л Б У Е Н А Прича и слика са Јалије — СВРШЕТАК , Пре осам стотина година, живео је у чувеном граду Мајнцу, 'крај реке Рајне, велики мученик и славни рабин Амнон. Он је био банкар великог војводе, који га је много ценио и пазио. Али дворски великодостојници и кардинали, завидели су му и покушаваху да га обрлате, да промени веру својих отаца. Али у верском претресу с њим, њихови разлози беху тако бедни, а рабинови тако силни, да се посрамљени повлачаху са мегдана. Зато намисле, да задобију владаоца, да га он склоки, милом или силом, да преврне вером. Владалац попусти, дозва раби Амнона и обећа му, да ће му дати грофовску повељу и одликовати га највишим звањима и почастима, ако пређе у његову веру. Раби се бранио, молио и преклињао свога господара, да не тражи од њега тако наказно дело, али овај се не даде омекшати, већ биваше све насртљивији и непопустљивији у колико се раби више опирао, тако да једног дана, овога издадоше снаге и у забуни затражи: да му се даду три дана да се промисли. Ну чим изађе на улицу, увиде какву је страшну погрешку учинио, што је дао могућност, да се верује, да је он и за часак могао посумњати и поколебати се у својој вери. Кад прођоше три дана, он не оде у двор владаоцу, те овај посла по њега више пута узалуд, и најзад нареди, да га њему довуку силом. Раби Амнон, ставши пред њим, рече: „Ја ћу сам себи изрећи пресуду: Нек ми се осече језик, што је „рђаво говорио“. „Не, примети владалац, језик је добро говорио, али су га ноге рђаво послушале". И нареди, да му се растргну прсти не само на ногама, него и на рукама. Тако унакажена вратише раби Амнона кући, где паде у тешку болест. То је било на три дана пре „Рош Ашане"1. Кад је освануо тај свечани и велики 1 Празннк „Нова Година“.