Delo

НРАЋА КАРАМАЗОВН 79 син „баш овог истог Фјодора Павловића“. А ту се наједаред, баш у то ,исто доба, појави код нас и сам иисац. Зашто је-тада к нама дошао Иван Фјодоровић, — ја сам, сећам хе, још тада давао себи то питање са некаквим скоро беспокојством. Тај толико судбоносни долазак, који је послужио као извор доликим последицама — остао је за мене нејасан дуго noc^e'^fcržff скоро за навек. У опште узевши, чудновато је било, да је млад човек, тако научен, тако поносиг и, на изглед, пажљив, наједаред дошао у тако одвратну кућу, код таквог оца, који га је целог живота игнорисао, који није хтео да зна за њега, нити га се сећао, и који, истина, не би дао новаца ни зашто и ни у каквом случају, кад би син од њега заискао, али се ипак целога века бојао да ће и синови, Иван и Алексије, такођер кад било доћи и заискати новаца. И гле, тај младић се настањује у очевој кући, живи са њим месец, па и два месеца дана, и обојица се слажу да не може бити боље. То последње је чак нарочито задивило не само мене, него и многе друге. Петар Александровић Миусов, о коме сам ја већ говорио мало пре, далеки рођак Фјодора Павловића по првој му жени, десио се тада опет код нас, на свом имању изван вароши, удосгојивши нас своје посете из Париза, у ком се беше већ сасвим настанио. Сећам се, он се баш и чудио више од свију нас, упознавши се са тим младићем, који га заинтересова и са којим је он, не без унутрашњег бола, понеки пут делио мегдане на пољу знања. „Он је горд“, — говорио је он нама тада за њега, — „увек ће себи зарадити колико му треба, он и сад има пара да отпутује у иностранство — шта хоће он овде? Свима је јасно, да он није дошао оцу због новца, јер му га, свакако, отац неће ни дати. Да пије и да живи развратним живстом — то он не воли, а међу тим, старац никако не може без њега — тако су се зближили!“ То беше истина; младић је чак имао очигледан утицај на старца; овај чак као да поче понеки пут и да га слуша, премда је био необично — и, чак неки пут, пакосно тврдоглав; чак поче да се понеки пут боље и понаша... Тек се после показа, да је Иван Фјодоровић долазио унеколико по молби и по пословима свога старијег брата, Димитрија Фјодоровића, кога је први пут у животу упознао и видео