Delo

ИЗ СТРАНЕ ЛИРИКЕ 35 Часови промичу, — хоћеш ли спавати и кад сване дан? Ослушкујеш ли, као ја, сваки удар звона? Јер како се могу одмарати, како могу спавати тако мало, кад ти, моја љубави, спаваш на ружној постељи ? Изолда Курц. САН У СУМРАКУ. Далеке ливаде су у сивоме сумраку; сунце се гаси, звезде излазе; ја идем најлепшој жени, далеко преко ливада у сумраку, дубоко у жбуновима јасмина. Кроз сиви сумрак у земљу љубави, ја не идем брзо и ја се не журим; мене вуче једна мека, велурска трака кроз сиви сумрак у земљу љубави, ка плавој, благој светлости. (Превео С. П.) Ото Јулијус Бирбаум.