Delo

436 Д Е Л О VI За сад још врло нејасна-. А Иван Фјодоровић, раставши се са Аљошом, пође кући„ у дом Фјодора Павловића. Али, — чудновата ствар, — њега наједаред обузе некаква неиздржљива туга која је, што је главно,. са сваким кораком, што се је више приближавао кући, бивала све већа. И није та туга била чудновата, него то, што Иван Фјодоровић никако није могао да одреди у чему се туга састојала.. Њему се често и пре дешавало да тугује, и не би било чудо, што је туга дошла у таквом тренутку, када се он, већ сутра пошто је наједаред прекинуо са свим оним, што га је овамо. привукло — спремао да наново наједаред скрене у страну и да ступи на нов, потпуно непознат пут, и опет сасвим усамљен каои пре, много се уздајући, али ни сам не знајући у што, и много, и сувише много очекујући од живота, али ништа не знајући сам. определити — ни у очекивањима, па чак ни у жељама својима., Па ипак, у том тренутку, премда је мучна чежња за новим и непознагим доиста била у његовој души, њега ни из далека није то мучило. „Да није ово одвратност према родитељској кући? — помисли он у себи. „Па скоро да ће то и бити, толико ми је постала одвратна, и, макар што ћу данас последњи пут прећи тај скрнавни праг, ипак ми је одвратно. Али не, није ни то... А да не буде то због растанка са Аљошом и због разговора са њим: „Толико је година ћутао са целим светом и никог није удостојавао да са њим говори, па сад наједаред напричао толико глупости". И збиља — то је могао бити младићски јед младе неискусности и младе сујете; јед због тога, што ниси знао да се лепо изразиш, па још са таквим створом, као што је Аљоша, у погледу кога су у срцу његовом јамачно постојали велики рачуни и наде.. Наравна ствар, било је и тога — то јест, тог једа; чак га је несумњиво морало бити, али и то није било оно право, још увек није било оно право. „Такав терет и туга — да ми је већ мучно, а нисам кадар одредита шта хоћу. Боље и да не мислим...“ Иван Фјодоровић већ покуша и „да не мисли“, али и тиме не могаде помоћи. Што је главно, она — његова туга — била му је тиме непријатна, и тиме га је једила, што је имала некакав. случајан, потпуно спољашњи изглед; то се осећало. Негде је стојало и испречило се некакво бићешли предмет, као кад ти се неки.