Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 439 ra озлоједи, да се сав стресао. Са љутином и одвратношћу гледаше он на ушкопљеничку измождену физиономију Смердјаковљеву, са брижљиво зачешљаним зуловима и са малим, на више уздигнутим чуперком косе на темену. Лево, жмиркаво око његово мигаше и смешаше се, као да би хтело да каже: „што идеш, нећеш проћи, зар не видиш да нас двојица, као паметни људи, имамо о чем да се разговарамо“. Иван Фјодоровић се стресе. — Торњај се, неваљалче, зар сам ја твоје друштво, будало! — беше му већ на врх језика, и у мало што му се не оте са усана, али, на највеће његово чудо, с језика му се оте нешто сатвим друго: — Шта ради отац? Спава ли, или се пробудио? — тихо и смирено проговори он — тако, да се и сам изненадио, и наједаред, опет сасвим неочекивано, седе на клупу. На један тренутак дође му скоро страшно, он се после сетио тога. Смердјаков стајаше пред њим, забацивши руке на леђа, и гледаше с неким самопоуздањем, скоро строго. — Још се одмарају, — одговори он полако, не журећи се. („Сам си, као вели, први проговорио, а не ја“). — Чудим вам се, господине, — додаде он, оборивши поглед, некако пренемажући се, метнувши десну ногу малко напред и играјући се крајичком лаковане ципеле. — А што се ти мени чудиш? — изговори Иван Фјодоровић испрекидано и сурово, савлађујући се и уздр^жавајући се из све снаге, и наједаред са одвратношћу разумеде да осећа најјачу радозналост и да ни зашто неће отићи одавде, док је не задовољи. — А што ви, господине, не идете у Чермашњу? — наједаред га пргледа Смердјаков и фамилијарно се насмеши. „А чему сам се ја насмешио, то треба и сам да знаш, ако си паметан човек“, — као да говораше његово мало лево око, које жмиркаше. — А што да ја идем у Чермашњу? — зачуди се Иван Фјодоровић. Смердјаков опет поћута неко време. — Па чак вас је и сам Фјодор Павловић толико за то молио, — проговори напослетку Смердјаков, не журећи се и као и сам не полажући ништа на свој одговор и не ценећи га: као вели: хоћу само да те се отресем, па ти ето наводим макар какав узрок, тек само да рекнем шта било.